Dugo se mislilo da su pisma koje je kraljica Meri Stjuart napisala za vreme njenog engleskog zatočeništva izgubljena, ona su sada pronađena u mreži arhiva u Nacionalnoj biblioteci Francuske i opisuju se ko najvažniji napredak o ovoj temi u jednom veku. Pisma su dešifrovana pomoću kompjutera a kraljica ih je slala frncuskom ambasadoru na dvoru kraljice Elizabete II, MIšelu de Kastelnau Movisieru u periodu od 1578. do 1584. godine.
Da je ovo zapanjujuće istraživanje i okriće koje će biti i književna i istorijska senzacija tvrdi i vodeći istoričar dr Džon Gaj sa koledža Kler Kembridž koji se bavio proučavanjem života škotske kraljice. Meri Stjuart je rođena 1542. godine a bila je kraljica Škotske do 1568. godine. Ona je bila i na tronu Francuske godinu dana od 1559. Polagala je snažna prava na krunu Engleske jer je bila praunuka Henrija VII.
Za nju se vezuju mnoge kontroverze poput tih da su iza nje ostali loši brakovi i pogrešne političke procene te je sve to rezultiralo njenim begom iz Škotske. Poslednjih 19 godina provela je u zatvoru kao zatvorenik svoje rođake kraljice Elizabete II. Zbog navoda da je planirala ubistvo engleske kraljice, nad Marijom je izvršena egzekucija 8. februara 1587. godine.
Njome su se bavili mnogi istoričari, romanopisci i filmski stvaraoci a tim zagriženih kriptografa na čelu sa naučnikom Džordžom Lasrijem je mislio kako su dokumenti ,koji će ispostaviti kao kodirana pisma, ustvari dokumenti iz Italije, jer su tako bili zavedeni u Francuskoj nacionalnoj bibilioteci. Kriptografima nije bilo teško da brzo odgonetnu da su pisma na francuskom i da su reči pretežno ženskog roda, te pominjanje zatočeništva i pojmova poput Volsingem što je upućivalo na trag kraljice Meri. Pomenuti Francis Volsingem bio je zapravo špijun kraljice Elizabete
Možda vas zanima…
Tim je koristio algoritam pomoću kojeg su uspeli da pronađu neverovatna rešenja, jer su vekovi bili potrebni da se sve mogućnosti razmotre i otklone. Teme pisama su različite ali u većini njih kraljica Meri je pokušavala da održi komunikaciju sa svojim pristlicama iz Francuske na najbezbedniji način. Jedna od tema koja se provlačila kroz pisma iz zatočeništva je i ugovoreni brak između njenog zeta vojvode od Anžua i kraljice Elizabete.
Neka od njenih pisama odnose se na njene težnje povratku na presto u saradnji sa svojim sinom Džejmsom VI. Doktor Gaj napominje kako je Meri za sve vreme svog zarobljeništva pažljivo pratila i bila uključena u političke poslove u Škotskoj, Engleskoj i Francuskoj te bila u kontaktu sa mnogim vodećim ličnostima sa dvora kraljice Elizabete.
- Novi dokumenti pokazuju da je Meri bila pronicljiva i pažljiva analitičarka međunarodnih odnosa. Ovi dokumenti će zaokupiti istoričare Britanije ali i Evropeka i studente francuskog jezika kao i one koji se bave tehnikama modernog šifrovanja. - zaključuje Gaj, a prenosi BBC.
Komentari (0)