Konzumiranje sirove hrane bilo je karakteristično za određena razdoblja u razvoju ljudske vrste, međutim, u jednom trenutku čovek je prešao na kuvanje namirnica i to je bila velika prekretnica u evoluciji.
Na hiljade ostataka riba, odnosno fosila tih životinja, pronađeni su na lokalitetu u severnom delu Izraela, blizu Jordana, čime su dobijeni iznenađujući rezultati koji menjaju percepciju o tome kada su ljudi zapravo počeli da koriste vatru i pripremaju hranu na način kao što se to danas radi. Riznica drevnih fosila, koja se nalazi na mestu nekadašnjeg jezera, pokazuje da su na vatri hranu počeli da pripremaju još praistorijski ljudi i to pre čak 780.000 godina. To znači 600.000 godina ranije nego što se dosad mislilo.
- Prvi tragovi nalazili su se na području koje je sadržalo izuzetno malo ribljih kostiju, ali mnogo zuba tih životinja - istakla je autorka istraživanja Irit Zohar sa Prirodnjačkog muzeja Štajnhard Univerziteta u Tel Avivu.
Da se radi o termičkoj obradi riba pokazale su dve mesnate i velike vrste šarana, za koje se pokazalo da im kosti smekšavaju na temperaturi od 500 stepeni, dok zubi ostaju. Odlučujući dokaz u istraživanju je, prema naučnicima, zubna gleđ, za koju su oni utvrdili da menja strukturu prilikom zagrevanja, pa se zato veruje da su fosili zaista "trpeli" visoke temperature. To je utvrđeno tehnikom tzv. difrakcije rendgenskog praha.
U arheološkim krugovima je bilo mnogobrojnih rasprava na tu temu jer je teško dokazati da je drevni kamin korišćen kako bi se hrana i pripremala, a ne samo zagrevala. Iako još nije poznato na koji način su praistorijski ljudi pripemali ribu, to jest da li su je prokuvavali u vodi ili pekli na peći, pretpostavlja se da je ovo drugo bio verovatniji scenario.
- Ishrana je imala veliki uticaj na evoluciju naše vrste. Pretpostavlja se da je konzumacija mesa posebno doprinela povećanju relativne veličine mozga naših ranih homosapiensa, ali patogene bakterije čine konzumaciju nekuvanog mesa rizičnim poslom - rekla je za CNN dr Betan Linskot, arheološki geohemičar.
Stručnjaci smatraju da kuvanje ubija bakterije i povećava energetsku vrednost mesa, stvarajući novi pouzdan izvor hrane za hominine.
Ova tema je od velikog interesovanja jer bi mogla da pomogne u razumevanju na koji način su naši preci evoluirali. Zoharova je takođe istakla da je diskutabilno i zbog čega su fosili riba, odnosno zubi, pronađeni pored vatre jer je moguće da su oni samo jeli pored nje, a ne i spremali hranu na njoj.
Drugi stručnjaci su za britanske medije naveli da postoji mogućnost da su praistorijski ljudi hteli da se otarase smeća i nereda pa su zato bacali ribe u vatru.
Studija je objavljena u časopisu "Ekologija i evolucija prirode".
Komentari (0)