Danas se sećamo književnika Stevana Sremca, koji je preminuo 1906. godine u Soko Banji. Iako je njegovo delo Zona Zamfirova ostalo upamćeno kao pravo književno remek-delo, lik fatalne niške lepotice u romanu zapravo ima korene u stvarnim životnim pričama.
Arhitekta dr Dragana Milovanović, čukununuka prave Zone, otkriva zanimljive detalje o njenom izgledu, koliko je dece imala i na koga je najviše ličila. Takođe, otkriva kako je politika 50-ih godina uticala na izbor "inspiracije" za Sremčevu junakinju, piše Kurir.
Stevan Sremac je, prema svedočenjima, često sedeo pod lipom kafane "Marger" pored Saborne crkve u Nišu. Tu je imao svoj omiljeni sto, uživao u čaši vina i posmatrao prolaznike, beležeći njihove razgovore, šale i psovke. Upravo u tim svakodnevnim scenama, na samo nekoliko koraka od prave Zone, rodila se ideja za njegov nezaboravni roman.
O Zoni je pisao biranim rečima:
- Imala je oči kao kadifa, kosu kao svila, usne kao merdžan, zube kao biser, struk kao fildžan… pravo zlato materino.
Promo
Priča o pravoj Zoni, junakinji Stevana Sremca, i danas izaziva interesovanje, a postoje dve najpoznatije verzije njenog identiteta.
Možda vas zanima…
Prema prištinskoj verziji, Sremac je navodno čuo priču od Branislava Nušića, tadašnjeg konzula u Prištini, koji se družio sa čorbadžijom Zamfirom Kijametovićem. Njegova kći Jevrosima, poznata kao Zona, udala se za Maksima, sina kujundžije Koste Gapića.
Niška verzija pak tvrdi da je prava Zona bila Zojica, ili Zojče, kći niškog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića. Ona se zaljubila u Gavrila Ganeta Jovanovića, trgovca iz siromašne porodice. Gane je došao iz sela Bandžareva i zaposlio se kod Hadži Smiljana. Pod istim krovom rasli su Zojče i on, a simpatije su se vremenom pretvorile u pravu ljubav. Iako se porodica protivila zbog različitih staleških pozicija, na kraju je ljubav pobedila i brak je ipak sklopljen.
Komentari (0)