Malo je domaćih filmova koji su ostavili toliki trag kao "Zona Zamfirova". Više od milion gledalaca u bioskopima, nebrojeno emitovanja na televiziji, citati koji se prenose generacijama, a sve je počelo mnogo pre nego što je Stevan Sremac seo da piše.
Iako je Zona poznata kao omiljena lektira i još voljeniji film, retko ko zna da iza te priče stoji istinit događaj, i prava devojka - Jevrosima Kijametović, zvana Zona. Rođena u Prištini, krajem 19. veka, bila je ćerka uglednog trgovca, čorbadžije Zamfira, koji je imao trinaestoro dece. Među viđenijim ljudima toga vremena bio je i Branislav Nušić, tada srpski konzul u Prištini, blizak prijatelj porodice Kijametović. Upravo on je ispričao Sremcu priču koja će kasnije postati književni klasik.
Zona se, kao u knjizi, zagledala u siromašnog kujundžiju - Maksima. Ljubav zabranjena, roditeljski prkos, bežanje, bruka i - večna inspiracija. Maksim je, u znak protesta, zaista izveo "otmicu devojke", što je u tadašnjoj Prištini izazvalo pravu senzaciju. Ceo grad je znao šta se desilo.
Nušić je, godinama kasnije, sve to prepričao Sremcu tokom šetnje po Kalemegdanu. Sremac je bio oduševljen i odmah zatražio dozvolu da priču obradi. Nušić je pristao, ali pod jednim uslovom - da se Priština nigde ne pominje.
- Mnogo sam kafa popio u kući tog čoveka. Neću da ga osramotim još više - rekao je. Promo
Sremac mu je sa osmehom odgovorio:
Možda vas zanima…
- Odvešću ja tvoju Zonu u moj lepi Niš. Neće je tamo ni rođeni tatko prepoznati.
Tako je Zona Zamfirova dobila svoj novi dom - u srcu starog Niša, među kaldrmom i sokacima, gde je oživela kao jedan od najlepših ljubavnih zapisa u srpskoj književnosti. Na rukopisu je Sremac radio pet godina, od 1898. do 1903.
Gotovo vek kasnije, Zdravko Šotra je ovu priču pretočio u film, koji je postao deo kulturne baštine. Zona Zamfirova je dugo bila najgledaniji domaći film svih vremena.
Ali Zona Zamfirova ima i svoju nišku verziju. Po ovoj varijanti, prava Zona bila je Zojica, od milošte zvana Zojče, kći uglednog niškog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića. Lepotica iz bogate kuće, nežna i ponosna, nije mogla da odoli pogledu skromnog, ali vrednog Ganeta - trgovca iz siromašne porodice, koji je u Niš stigao iz sela Bandžareva.
Zaposlio se kod njenog oca. Pod istim krovom su rasli, gledali se, stidljivo osmehivali jedno drugom - sve dok simpatije nisu prerasle u ljubav. I kao u svakoj dobroj priči, prepreka nije nedostajalo. Razlika u staležu bila je ozbiljna prepreka u očima porodice, ali ljubav dvoje mladih nije jenjavala.
Na kraju, uprkos protivljenju, ljubav je pobedila. Porodica je popustila, a Zojče i Gane su se uzeli.
Komentari (0)