Čuvena glumica Rada Đuričin preminula je početkom septembra prošle godine, a ostala je upamćena po svom neodoljivom osmehu. Rođena u mirnom Vršcu, u porodici sveštenika Marinka, od detinjstva je učila šta znači živeti sa skromnošću kao životnim načelom. Njen otac, čovek duboke vere, stalno je naglašavao da je skromnost vrlina koja se ne sme izgubiti u iskušenjima života.
Iako smo je svi znali i voleli kao Radu, malo je poznato da joj to nije bilo pravo ime. Kum joj je bio Rus Vanja Kotov, koji joj je na krštenju nadenuo joj je ime - Radosna. Njeno neobično ime kao da joj je odredilo sudbinu i životnu misiju da širi radost gde god da se pojavi, što je ona i činila. Ipak, kako ovo ime nije postojalo kod nas prekrstili su je u Radojka.
Iako je u početku sanjala o karijeri novinarke, pa čak i studirala svetsku književnost, život ju je neočekivano odveo na potpuno drugačiji put. Presudan trenutak dogodio se tokom razgovora sa glumcem Pavlom Minčićem, koga je ona kao mlada novinarka intervjuisala.
Minčić je prepoznao u njoj nešto više od radoznalog duha, video je scenski potencijal, harizmu, osmeh, stas sve ono što čini pravu glumicu.
- Imaš ličnost za pozornicu - rekao joj je, i tako je, gotovo sudbinski, Rada otkrila svoj pravi poziv.
Od tog trenutka, počela je njena životna misija - da unosi toplinu i radost u živote ljudi. Njen glas, elegancija i neposrednost ostali su upečatljivi, a publika je volela upravo tu njenu toplinu, gotovo porodičnu prisnost koju je širila. I osmeh kojim je osvajala i širila optimizam svuda gde god bi se napla.
Možda vas zanima…
Kako je jednom prilikom ispričala slavna glumica nikad nije zaboravila reči svog oca.
- Rado, nemoj da deliš ljude već ih spajaj. Trudi se koliko možeš da nekome nešto lepo učiniš. Pa makar ga lepo pozdravi - prisetila se jednom prilikom slavna glumica.
I u ljubavi je Rada imala gotovo filmsku priču. Upoznala je dr Dragoslava Popovića, nuklearnog fizičara na jednoj beogradskoj zabavi na koju je, kako kažu, otišla sasvim slučajno. Tri meseca kasnije su se venčali. Ovaj sudbinski susret Rada je stidljivo opisivala kao srećnu okolnost. Sa Dragoslavom je dobila sina Radana Popovića, talentovanog snimatelja i direktora fotografije koji je sarađivao sa holivudskim režiserima.
Rada je iskreno volela svoj posao i radila je gotovo do kraja života. Vedrog duha znala je da je lepota života u sitnicama i u jednostavnom kontaktu sa ljudima, pa je u svom komšiluku redovno pozdravljala majstore i prodavačicu kojima bi, kako je govorila, svakog jutra kucnula na prozor da im poželi dobar dan. U tome je nalazila onu najčistiju radost onu koju ne košta ništa, a menja dan.
Kroz sve uloge, sve godine, sve nastupe i intervjue, Rada je sačuvala jednostavnost i vedrinu. Možda je upravo to tajna zbog koje je publika decenijama volela i zbogčega danas mnogima nedostaje njen očaravajući osmeh. Živela je otvoreno, iskreno i radovala se svakom novom danu, baš u skladu sa svojim imenom - Radosna.
- Ja jednostavno živim ovaj život i radujem se - često je govorila Rada Đuričin, a njene reči treba da budu podsetnik svima nama i danas.
Komentari (0)