Poznati pedijatar, pulmolog i alergolog doktor Branimir Nestorović u svom intervjuu obrazlaže slučajeve od kojih se medicina ogradila, a ipak je došlo do izlečenja.
Neke od ovih neverovatnih pacijenata koji su se čudnovato oporavili od najtežih bolesti imao je priliku i sam da upozna.
Koji su to bili pacijenti?
Da li su se pojedini zaista izlečili od najtežih bolesti?
Do koje mere medicina doseže, šta je tamna psihologija i još mnogo zanimljivosti poslušajte u sledećem video snimku.
Neverovatni slučajevi izlečenja od raka
- Video sam slučajeve i ozdravljenja koja mi ni na koji način ne možemo da objasnimo. Na samom početku moje karijere imao sam devojčicu koja je imala leukemiju. Roditelji nisu bili za to da se ona leči i sećam se da sam ih ubeđivao da će im umreti kod kuće. Ta devojčica se zvala Katarina i tačno znam kako je izgledala, jer je kod mene došla u ordinaciju posle 20 godina. Bila je bez ijednog znaka ikakve bolesti! Išli su po nekim planinama, po manastirima, šta su radili nemam pojma! Evidentno je da se devojčica izlečila. Možemo uvek da kažemo da je možda bila dijagnoza pogrešna ili šta već - objašnjava dr Nestorović.
Možda vas zanima…
shutterstock.com
Poznati alergolog navodi fascinante slučajeve u kojima je odjednom došlo do izlečenja raka bez ikakvih medikamenata.
- Imamo dokumentovano najmanje 600 slučajeva spontanog izlečenja raka. Tu je i knjugu Brusa Liptona “Moć verovanja”. Knjiga počinje specifičnim slučajem koje nije prihvatila medicina. On tu pominje lekara u vreme kada je hipnoza bila prilično popularna sve do `70-ih godina prošlog veka, a onda je medicina počela da je suzbija - ističe dr Nestorović.
Tamna psihologija
Proslavljeni dečiji pulmolog nema objašnjenje za ove fenomene i nastavlja priču u domenu manipulacije ljudima koje korene vuče iz "dark" ili "tamne psihologije".
Pixabay.com
- “Tamna psihologija” znači da se radi o manipulaciji ljudima pošto te “magične reči” možemo da koristimo i na drugi način. Recimo ako hoćemo da ljude uplašimo ili da izazovemo određenu vrstu ponašanja. Primer za to su sublimirane poruke kroz višak slike. Ranije je film imao 24 frejma, pa kada ubacimo 25. frejm to naš mozak ne prihvata. Sada znamo da ima 10 frejmova, a kada slika ima 11. frejm, njega naš mozak ne prihvata svesno, ali podsvesno da. 1980-ih je zabranjeno da se to koristi u marketinške svrhe u Americi, što znači da se sigurno koristi i dalje - kroz osmeh objašnjava dr Nestorović.
Mediji i manipulacija
Doktor odgovara da su ljudi prilično laki za manipulaciju, ali da nije problem do njih već do reklama.
- U marketinške svrhe možemo da uzmemo primer žute i plave boje koji se često koristi. Recimo slušamo 2 godine o Kovidu i onda odjednom ništa. To je zato što svako za sebe misli da je unikatan. Međutim, prosečan čovek nema mogućnost rasuđivanja, on radi po ceo dan i ono što mu se plasira jer to jedino i vidi - objašnjava dr Nestorović.
Pixabay.com
Doktor navodi koliku moć uticaja na ljudsku svest mediji imaju, ali i da mi sami biramo sa kog kanala ćemo tu vest čuti i na koji način.
- Kinezi su posle 40 godina saopštili da se čovek popeo na Mesec. Znači da ovi koji su živeli u zabačenim delovima Kine nisu ni znali za to 40 godina! Ljude ne moraš da lažeš sasvim je dovoljno da im probereš informacije. Meni je pričao čovek da u Silikonskoj dolini 3.000 ljudi proučava koje boje da se koriste za reklame za decu do 3 godine. Od toga je napravljena nauka i oni time stvaraju publiku. Pink gleda jedna vrsta ljudi dok N1 gleda druga i te dve vrste ljudi nisu kompatibilne. Svako bira one vesti koje želi da čuje - zaključuje poznati pedijatar.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)