Kada se nađemo u opasnim ili veoma stresnim situacijama, naš mozak počinje da deluje instinktivno, a to obično dovodi do panike, što može da ima katastrofalne posledice. Uostalom, poznato je da najviše ljudi nastrada zbog panike, a ne zbog same nepogode ili nesreće.
Ipak, postoje i osobe koje su hladne ko špricer i koje su spremne da brzo reaguju. Oni ne paniče, ili bar to dobro kriju od ostalih, i mogu racionalnije da procene trenutnu situaciju
Ne veruju u prvu misao
Ljudi koji su naučili da ostanu smireni u takvim situacijama ne veruju svojoj prvoj reakciji. Umesto da odmah pomisle na najgore, oni se trude da sačekaju i razmotre druge misli koje dolaze. Ovi pojedinci razumeju da um u trenutku panike često vrišti pre nego što iznese istinu, što im pomaže da zadrže pribranost.
Vežbanje "mirne dosade"
Oni koji uspevaju da ostanu smireni svesno neguju trenutke dosade i sporosti. Ovakvi trenuci obuhvataju gledanje u drvo bez posebnog cilja, uživanje u šoljici kafe ili čaja bez žurbe, ili opuštanje u toploj kupki.
shutterstock.com
Iako se može činiti beskorisnim, ovo vežbanje pomaže mozgu da se navikne na funkcionisanje bez stalne stimulacije.
Možda vas zanima…
Kada dođe do prave krize, njihov um ne paniči jer je već naviknut na tišinu i mir.
Razlika između činjenica i pretpostavki
U trenucima panike, sve može izgledati kao neosporna istina, ali ljudi koji ostaju smireni prave jasnu razliku između onoga što znaju i onoga što pretpostavljaju. Na primer, ako zakasne na sastanak, ne misle odmah da će sve propasti, već se fokusiraju na ono što je zaista važno. Odbacuju izmišljene scenarije i time čuvaju svoju mentalnu snagu.
Priprema za haos
Oni koji ne paniče unapred donose odluku o tome kako će se ponašati kada se suoče sa problemima. Ova priprema im pomaže da ostanu mirni kada se situacija pogorša. To ne znači da su negativni, već su realni i spremni da se suoče sa neizbežnim izazovima bez iznenađenja.
Odvajanje ličnosti od situacije
Ljudi koji ne paniče ne identifikuju se sa situacijama u kojima se nalaze. Greška ili neuspeh ne definišu njihovu ličnost.
Shutterstock/VesnaArt
Umesto da misle "ja sam loš", oni razdvajaju sebe od događaja i razmišljaju "desila se teška situacija". Ova distanca im omogućava da reaguju smireno, bez osećaja krivice.
Fokus na mali krug uticaja
Umesto da se preopterete svime što ne mogu da promene, ovi pojedinci se fokusiraju na konkretne korake koje mogu preduzeti. Postavljaju sebi pitanje: "Šta je sledeći konkretan korak koji mogu da napravim?" Ova strategija im pomaže da povrate kontrolu i da se ne osećaju bespomoćno.
Svesno disanje kao biološka strategija
Dok većina ljudi u panici često zaboravlja osnovne telesne funkcije, oni koji ostaju smireni svesno usporavaju disanje. Opuštaju vilicu, spuštaju ramena i time šalju poruku svom mozgu da je sve u redu. Ova biološka strategija daje im snagu da se suoče sa izazovima.
Komentari (0)