Iako mnogim ljudima rezultati krvne slike pokazuju povišen holesterol, teško će se neki odlučiti da uskrate sebi zadovoljstvo suhomesnatih proizvoda i slanine ili će uprkos netoleranciji na laktozu birati da pojedu sladoled. Svaki put mnogi od nas obećaju sebi kako će se tu zaustaviti i prestati da jedu hranu koja nam narušava zdravlje, međutim, često se to svede samo na obećanju.
Zašto onda biramo hranu koju treba izbegavati?
Stručnjaci smatraju da postoji niz razloga zašto pribegavamo takvim namirnicama i da to sve zavisi od pojedinca i okolnosti. Iako se sva hrana može podvesti pod „zdravu hranu“ postoje one namirnice koje su manje zdrave i koje bismo radije jeli čak i da znamo da će one prouzrokovati povišen holesterol ili bol u stomaku.
- Neki ljudi zapravo razmišljaju o tome- možda imaju neku vrstu analizetroškova i koristi....šta ću ja dobiti od ovoga, koliko me to košta, i na osnovu toga donose odluku. – kaže psiholog i dijetetičar Dejvid Kril sa Barijatrijskog i metaboličkog instituta Klivlendske klinike.
Kako mozak radi kada odlučimo da nešto pojedemo?
Tokom procesa konzumiranja hrane u mozgu se stimulišu dve oblasti. Postoje dva različita pokretača koji nas vode ka njoj i to je da volimo hranu kada je jedemo ili žudimo za njom. I jedno i drugo su jednako važni smatraju stručnjaci, jer je i žudnja postojanje želje. Isto kao i u slučaju pušača koji možda ne vole da puše, ali žude za cigaretom, tako je i sa hranom. Ako smo u nekom emotivnom stanju, žudimo za određenom hranom.
- Ponekad se simpatija i želja preklapaju, ali se dešavaju u različitim delovima mozga - objašnjava Kril.
Izgled hrane nas uvek privlači
Na sam pomen pice, sladoleda ili torte, mnogi će raširiti zenice, a činjenica je da izgled ili ukus koji dobro poznaju, mnoge privlači i tera da to pojedu. Druga stvar koju stručnjaci primećuju jeste da često hranu povezujemo sa zabavom ili nekim događajem, pa nas to tera da je konzumiramo više od toga da li nam je ona ukusna. Na primer, ako ste kao mali kod bake jeli krekere sa recimo mlaćenicom, asocijacija na divno detinjstvo će vas vrlo verovatno voditi ka tome da to i pojedete.
Nekada analizirammo želju u skladu sa troškovima i dugoročnim uticajem
Nekada smo skloni da trenutno zadovoljstvo stavljamo ispred svega i ne razmišljamo šta će se desiti u budućnosti. Ljudski mozak razmišlja na način „to što je sada je teže od budućnosti“. To može da ide dalje od hrane poput odluke da li uložiti novac u štednju ili ga potrošiti sada?
Evolucija igra važnu ulogu u našim izborima
Kroz ljudsku istoriju hrana je takođe igrala veliku ulogu jer je ljudski opstanak bio u pitanju, te se radije birala energetski jaka hrana i hrana sa mastima. Ljudski mozak je programiran tako, jer su se ljudi ranije mučili da pronađu hranu, a sada većina živi u izobilju hrane koja je po svom sastavu mnogo jača nego što je nama to sada potrebno, smatraju stručnjaci.
pexels.com
Kako da menjamo svoje izbore hrane ako nismo zadovoljni?
Većina nas pre nego što preduzme nešto, često vide dve opcije koje imaju različite ishode. Ako se vodimo mišlju „trebalo bi da imam ovo“...ili „ne treba da imam to...“ to nas usmerava da ne radimo nešto dobro.
Ako pred sobom imamo jabuku i tortu kao izbor i kažemo „trebalo bi da uzmem jabuku“ to će učiniti kao da ste propustili tortu. Sa druge strane ako kažete „ne bi trebalo da uzmem tortu“ to zvuči kao da se osećate krivim jer niste pojeli jabuku.
Promena „trebalo bi“ u „moglo bi“ daje slobodu da se donese prava odluka bez osećaja krivice, smatraju stručnjaci. Pažljivo biranje hrane može povećati uživanje u različitim vrstama namirnica, a usput pazite i na svoje zdravlje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)