Poznati dečiji pulmolog i alergolog, dr Nestorović u nastavku intervjua za Srećnu Republiku otkriva sve zablude oko soli i holesterola.
Koliko so utiče na holesterol?
Da li bi trebalo da redukujemo unos soli u ishrani?
Koliko često treba da se vadi holesterol?
Šta je dobar, a šta loš holesterol i koliko su bitni?
Da li deca treba da piju kravlje mleko?
Možda vas zanima…
Šta je sa dečijom alergijom na mleko?
Sve ovo pogledajte na novom video snimku.
Da li so utiče na holesterol?
- Ne utiče ni na šta. Englezi su držali 2/3 planete i svoje vojnike su hranili vrlo kvalitetno. Pošto je bio 19. vek nije bilo frižidera već se meso solilo ili se u mast stavljalo. Tako da su oni uzimali 18 do 20 grama soli dnevno. Amerikanci kažu da je 3,5 g gornja granica za ljude dnevno, a do 2,8 ko ima srčana oboljenja. Japanci uzimaju čak 30 g soli dnevno, a najduže na svetu žive - navodi dr Nestorović.
Pixabay
Dečiji pulmolog nastavlja priču o studiji koja je dokazala da so ne utiče ni na šta, ali da ju je farmaceutska industrija osporila.
- Velika Intersalt studija je izašla, a u kojoj je praćeno 129.000 ljudi u oko 30 zemalja tokom 10 godina. Ustanovili su da što su ljudi više jeli soli, bili su zdraviji i duže su živeli. Kada je taj rad objavljen, traženo je od strane farmakologa da se povuče. Zato što je nastala cela industrija lekova koja rade na tome da se so smanji. Ljudi su prestali da jedu so, a potom i gluten što je sada moderno. Glutenska enteropatija je prisutna pak kod svega 2-3% ljudi - ističe dr Nestorović.
Šta je dobar, a šta loš holesterol?
- Holesterol je dobar primer. Lekovi koji deluju na snižavanje holesterola nemaju skoro nikakav efekat. Američka akademija navodi da se holesterol kontroliše putem krvi jednom godišnje kod ljudi koji imaju rizik, a jednom u 5 godina kod onih koji nemaju rizik. Kod nas pak ljudi ga vade na 2 nedelje. Postoji HDL i LDL navodni dobar i loš holesteril, koji tek nemaju nikave veze sa učestalim kontrolisanjem. 80% ljudi koji su imali infarkt su imali taj dobri holesterol. Ono što je bitno je takozvani oksidisani LDL koji ne služi samo da prenese holesterol. Jedna od funkcija LDL je i da neutrališe toksine. Recimo imamo 3 kg bakterija u crevima i one mogu da pređu u krvotok. Tek kada je oksidisani LDL vosok onda postoji šansa za infarkt - odgovara dr Nestorović.
Da li treba da smanjimo so u ishrani?
pexels.com
- Mi moramo da koristimo so u ishrani. Izmišljotina zadnje vrste je da so vezuje vodu u organizmu. Ljudi koji ne jedu so imaju svega 3 ml manji pritisak. Pisao sam u svojoj knizi primer istraživanja gde oni koji unose manju količinu soli imaju mnogo većih problema sa srcem nego oni koji unose veću količinu - objašnjava dr Nestorović.
Da li deca treba da piju kravlje mleko po prestanku sisanja?
Pixabay.com
- Deca od početka treba da piju obično kravlje mleko, nikako prerađene formile, pošto je tada mnogo veća učestalost alergije na kravlje mleko. Od 2007. godine piše da deca koja imaju ekcem piju hipoalergena mleka, koja navodno ne izazivaju ekcem. Mi znamo da je to besmislica i da su ta mleka skupa i još češće od njih u životu kasnije deca imaju alergiju - zaključuje čuveni alergolog koji se bavio ispitivanjem alergija na mleko celog svog života.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)