Ne postoji kuća koja u svom ormariću nema aspirin. Njegova široka upotreba poznata je od davnina, a još pre 50 godina koristio se za glavobolju i temperaturu. Nauka proučava i dalje aspirin i njegova dobra ali loša dejstva koja može imati na zdravlje čoveka. Pogledajte kakvu ulogu ima ovaj lek ukoliko ga svakodnevno uzimate.
Može smanjiti upalu
Aspirin postoji od 1899.godine kao prvi lek koji služi za snižavanje temperature i otklanjanje bolova bez recepta. Njegova uloga je i da smnji bol ili otok ukoliko se pojavi. On inhibira enzim koji funkcioniše kao prekidač za uključivanje i isključivanje za bolove i upale. Tehnički, aspirin je nesteroidni antiinflamatorni lek koji svoju primenu ima i danas u mnogim bolestima.
Može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti
Uzimanje ovog leka na svoju ruku svakodnevno se ne preporučuje ukoliko lekar nije tako propisao. Lekari najčešće pacijentima preporučuju uzimanje niske doze ovog leka i to uglavnom ako su imali srčani ili moždani udar pa kao proces oporavka i preventive ističu iz Američkog udruženja za srce.
Povećava rizik od krvarenja
Radna grupa za preventivne usluge SAD ažurirala je svoje preporuke o svakodnevnom uzimanju aspirina. Nekad a se aspirin rutinski preporučivao za smanjenje rizika od srčanih oboljenja. Međutim danas se sa oprezom pristupa ovome, jer prema analizama koje su vršene utvrđeno je da svakodnevno uzimanje aspirina može prouzrokovati krvarenje posebno u želucu, crevima i mozgu. Zbog toga se starijima od 60 godina ne preporučuje svakodnevno uzimanje ovog leka, a oni između 40 i 60 godina treba da ga uzimaju od slučaja do slučaja. Osobe koje su mlađe od 40 godina ne bi trebalo da ga uzimaju ako nemaju istoriju srčanih bolesti.
Može izazvati čir na želucu
Budući da se radi o veoma jakom leku, treba znati da aspirin može da iritira sluzokožu želuca, izazivajući bol, čireve i krvarenje. To može biti posean rizik kod ljudi koji već imaju problem sa čirem na želucu, uzimaju lekove za razređivanje krvi ili piju alkohol.
Može izazvati opasan sindrom kod dece i tinejdžera
Ukoliko je dete imalo virusnu infekciju, varičele ili nešto poput gripa i oporavlja se od toga, ne bi mu trebalo davati aspirin. To može dovesti do Reievog sindroma, ozbiljnog stanja koje uzrokuje oticanje mozga i oštećenje jetre. Ovo obično pogađa decu i tinejdžere koji se oporavljaju od virusnih infekcija.
Možda vas zanima…
Ne sprečava rak debelog creva
Iako je 2016.godine bila preporuka da ljudi uzimaju bebi aspirin da bi smanjili rizik od kolorektalnog raka, krajem prošle godine je ipak preporuka izmenjena. Studija urađena na starijim osobama utvrdila je da je aspirin povezan sa povećanjem smrtnosti od raka debelog creva. I pored toga se ne može reći o koristima aspirina kod učesnika kliničkih ispitivanja jer će trebati 10 ili 20 godina da se to utvrdi kaže doktor Andrev Moran vanredni profesor medicine na Univerzitetu Kolumbija. On ističe da se ove smernice u budućnosti mogu promeniti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)