Štucanje je kratkotrajna i uglavnom bezopasna pojava koju gotovo svako povremeno doživi. Nastaje kada se frenikus nerv (nerv koji aktivira dijafragmu) ili moždano stablo nadraže, zbog čega dolazi do iznenadnih, nevoljnih kontrakcija dijafragme. U tom trenutku vazduh naglo ulazi u pluća, glasnice se zatvaraju i stvara se prepoznatljiv zvuk štucanja. Iako se najčešće javlja sporadično, ponekad može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme, naročito ako traje duže od 48 sati.
Uzroci štucanja
Najčešći uzrok štucanja je prebrzo ili preobilno jelo, posebno ukoliko uz njega sledi gazirano piće ili alkohol. Nadut želudac nalazi se tik ispod dijafragme i može je mehanički nadražiti, pa dolazi do prekidanja normalnog ritma disanja.
Refluks kiseline, pušenje i gutanje vazduha takođe su česti okidači. Emocionalni faktori poput stresa, uzbuđenja ili iznenadne promene temperature mogu kratkotrajno poremetiti nervni sistem koji kontroliše disanje, pa nastupa iznenadno štucanje.
Štucanje mogu pokrenuti i drugi, manje očigledni razlozi, istezanje vrata prilikom brijanja, pojedini lekovi, pa čak i anestezija tokom operacije. Među lekovima koji mogu izazvati štucanje nalaze se neke vrste hemoterapije, benzodiazepini i opioidi.
Kada upozorava na zdravstveni problem
Ipak, uporno ili nezaustavljivo štucanje može biti upozorenje na skriveni zdravstveni problem. Kada traje duže od dva dana, a posebno ako se nastavlja mesecima, može ukazivati na poremećaje u radu mozga ili kičmene moždine, infekcije, metaboličke disbalanse ili pritisak na dijafragmu usled bolesti želuca ili pluća.
Štucanje se može javiti i kao simptom neuroloških oboljenja poput moždanog udara, Parkinsonove bolesti ili multiple skleroze, ali i kao prateća pojava kod infekcija, bolesti srca, respiratornih problema ili dijabetesa. Kod pacijenata sa malignim bolestima može nastati kao posledica same bolesti ili terapije.
Možda vas zanima…
Shutetrstock/DimaBerlin
Dugotrajno štucanje može značajno narušiti kvalitet života. Može da uzrokuje nesanicu, umor, gubitak apetita, dehidraciju, pa čak i psihičku iscrpljenost, anksioznost i depresiju.
Iako je obično bezopasno, uporno štucanje zahteva lekarsku procenu kako bi se otkrio i lečio osnovni uzrok.
Šta pomaže u zaustavljanju štucanja
Kod kuće se mogu probati jednostavne metode za njegovo smirivanje: zadržavanje daha, polako ispijanje hladne vode, disanje u papirnu kesu, stavljanje hladnog obloga na lice, povlačenje kolena prema grudima ili kratko izlaganje blagom iznenađenju.
Shutterstock/Andrii Iemelianenko
Ponekad pomažu limun, sirće ili kašičica šećera, mada efekat nije zagarantovan. Preporučuje se izbegavanje alkohola, gaziranih i vrućih napitaka, žvakaće gume, pušenja i začinjene hrane, jer mogu produžiti nadražaj dijafragme.
U slučajevima kada štucanje ne prolazi, lekar može prepisati lekove za opuštanje mišića ili one koji deluju na nervni sistem. U najtežim, izuzetno retkim situacijama razmatraju se i invazivniji zahvati, prenosi ordinacija.
Iako naizgled bezazleno, štucanje može biti važno upozorenje tela. Ako je učestalo, dugotrajno ili utiče na svakodnevni život, vreme je za stručnu procenu i pravilan tretman.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)