Svetski Dan borbe protiv dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan Ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin.
Endokrinolog dr Tijana Dangubić za Srećnu Republiku objasnila je sve o ovoj bolesti, od koje u poslednje vreme oboljeva i veliki broj mlađe, a ne samo starije populacije.
- Insulinska rezistencija je poremećaj gde imamo nov nivo šećera u krvi, ali dolazi do povećanog lučenja insulina. Tačnije, postoji poremećaj na nivou receptora koji bi trebalo da prihvate šećer, ali tu se javlja problem. Taj receptor ne prihvata šećer iz hrane i povišen nivo šećera u krvi dovodi do povećanog lučenja insulina. Ovakvo stanje može da dovede do pojave dijabetesa. Ovo je prva faza u pojavi dijabetesa i zato je veoma bitno da se otkrije na vreme - ističe dr Dangubić u intervjuu.
Nije nimalo slučajno što se insulsinka rezistencija pojavljuje sve više kod mladih.
- Mladi sve više vremena provode pred kompjuterom, stalno su sa mobilnim telefonom, ne kreću se, jer nekada su svakodnevno deca imala redovnu fizičku aktivnost, a sada je to retko. Školarci se nezdravo hrane, nemaju redovne obroke, a sve češća je kod dece i gojaznost. Sada čak i kod mlađe populacije imamo dijabetes tip 2, koji je ranije bio veoma redak kod mlađih od 40 godina - napominje naša sagovornica.
Srećna republika
Dr Dangubić objašnjava da su simptomi koji prvi ukazuju na insulinsku rezistenciju - očigledni.
Možda vas zanima…
- Najčešće je to dobijanje na telesnoj težini. Obično pacijenti kažu da sve isto jedu, da su čak počeli i da treniraju, ali ne mogu da oslabe. To se upravo i ispoljava pojavom masnog tkiva u predelu stomaka. Takve osobe osećaju umor, nemaju dovoljno energije, imaju stalnu potrebu da jedu nešto slatko. Oni slatkišima veoma brzo podignu nivo insulina, a taj visok insulin dovodi do pada šećera, odnosno do hipoglikemije koja ih ponovo tera da uzmu nešto slatko. Mozak daje signal da nema dovoljno šećera, a šećer je glavna hrana našeg mozga. Tako se pacijenti vrte u začaranom krugu - objašnjava doktorka.
Dr Dangubić objašnjava da je najpouzdanije da se uradi test opterećenja šećerom, kako bi se potvrdila insulinska rezistencija, a evo zbog čega je to neophodno.
- Insulinska rezistencija dovodi do gojaznosti, ubrzava proces stvaranja arterioskleroze, a što je najgore dovodi do pojave dijabetesa. Međutim, veoma je bitno da se naglasi da je insulinska rezistencija revirzibilna, odnosno, da jeste na neki način izlečiva. Veoma je bitno da osoba osvesti sve što nije bilo dobro u njenom životu, pre nego što joj je dijagnostikovana insulinska rezistencija. Mora potpuno da promeni način ishrane, da počne da vežba, a ukoliko je potrebno uvodi se i lek. Lično uglavnom u početku uvedem lek, ali kada vidim da je osoba promenila životni stil, obično ga ukidam. Često pacijenti posle imaju potpuno normalan rezultat testa opterećenaj na glukozu, kada promene životne navike - zaključujne dr Tijana Dangubić.
U riziku da dobiju dijabetes su i žene koje imaju policistične jajnike. Zašto je insulinska rezistencija opasna, ako se ne drži pod kontrolom, kada ona prelazi u dijabetes 2 i zašto sve više od toga oboljevaju i deca, pogledajte ceo video na Jutjub (YouTube) kanalu Srećna.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecna.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)