Lili Velš je prvi put osetila metalni ukus u ustima kada je imala 14 godina. Dešavalo se da se čudni ukus pojavi iznenada, i traje od nekoliko sati do par dana. Nije bilo drugog objašnjenja, i ona je to pripisala menstruaciji. Ipak, situacija se drastično promenila kada je njen deda preminuo u aprilu 2021. godine.
- Ovaj gubitak je značajno uticao na mene, izazivajući nagomilavanje anksioznosti. Metalni ukus u ustima postao je samo jedan od mnogih simptoma koji su se naglo pojavili. Ubrzo nakon toga, počela sam da primećujem osećaj šoka, poput onog koji doživimo kada nas neko iznenadi, kao i osećaj dežavua. Ove neobične senzacije su se često dešavale, ali sam zaboravljala šta ih je izazvalo, ostajući zbunjena. U tom periodu, suze su često dolazile na oči, posebno kada bi se čula pesma "Demons" od Imagine Dragons. Moja porodica je pokušavala da razume šta se dešava, ali nisam im mogla objasniti - navodi Lili.
Prva kriza i dijagnoza
U septembru 2021. godine, dok je bila na odmoru sa mamom i sestrom, doživela je još jednu neprijatnu "epizodu".
Shutterstock/Kleber Cordeiro
- Osećaj dežavua i talasna senzacija u grudima su se pojačali. Kada su mi ruke i prsti počeli da se grče i trnu, panika me obuzela. Mama je brzo reagovala, ali se dogodilo nešto što će promeniti moj život – imala sam napad. Nakon vožnje do bolnice, imala sam još 15 napada. Dijagnoza epilepsije je na neki način donela olakšanje - objasnila je ona.
Izazovi i preispitivanje
Dijagnoza epilepsije donela je mnoge izazove, posebno gubitak prijatelja koji su se distancirali zbog straha od njenih napada, a Lili kaže da je samo želele da nastavi s normalnim životom.
Možda vas zanima…
- Jedan od najvećih izazova su bile promene raspoloženja; dok su mi dozirali lekove, često sam bila iritirana, što je dovelo do samopovređivanja. U tim trenucima, često sam se pitala šta se dešava sa mnom. Shutterstock
Srećom, pronašla sam način da se nosim sa anksioznošću, poput čitanja, slaganja pazli i igranja igara na telefonu. Moja porodica mi pruža podršku, ali znaju i kada mi je potrebno malo prostora - priča Lili.
Planovi za budućnost
Za nju je jedan od velikih izazova je i nemogućnost da vozi kola.
- Nakon samo tri časa vožnje, imala sam napad, što je značilo da ne mogu da vozim dok ne budem 12 meseci bez napada. Dok gledam druge kako voze, osećam se izolovano. Na rođendan mi je tata kupio auto, ali ga ne mogu koristiti, što me dodatno opterećuje.Danas sam na koledžu i studiram zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Moja dijagnoza me je motivisala da radim sa ljudima koji se suočavaju sa sličnim problemima. I dalje se borim sa socijalnom anksioznošću, ali verujem da je moguće ponovo se osećati kao "ja". Potrebno je vreme, ali pronaći ću načine da se nosim sa ovim izazovima zaključila je Lili, prenosi Metro.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)