Novo istraživanje sugeriše da bi osobe koje su preživele rak mogle doživeti njegov povratak i to u najgorem mogućem obliku, ukoliko se zaraze običnim virusima kao što su grip ili KOVID-19. Naučnici sa medicinskog kampusa Univerziteta Kolorado Anšuc otkrili su da te uobičajene infekcije mogu ponovo da aktiviraju uspavane ćelije raka, čak decenijama nakon završetka lečenja.
Studija je ispitivala kako respiratorni virusi, konkretno SARS-CoV-2 (virus koji izaziva KOVID-19) i virusi gripa utiču na ćelije raka dojke koje su se proširile na pluća, ali su bile u stanju mirovanja. Uspavane ćelije raka mogu ostati neprimećene u telu godinama, bez ikakvih simptoma, a onda se iznenada aktivirati i dovesti do agresivnog širenja bolesti.
Tokom pandemije kovida, pojavili su se izveštaji o povećanoj smrtnosti kod pacijenata koji su preživeli rak, što je navelo naučnike da razmotre mogućnost da teška upala izazvana virusima može "probuditi" ćelije raka. Ovu teoriju su odlučili da testiraju na miševima.
shutterstock.com/Giovanni Cancemi
Miševi su prethodno tretirani tako da imaju ćelije raka dojke uspavane u plućima. Kada su bili izloženi virusima KOVID-19 ili gripa, istraživači su primetili ponovno aktiviranje ćelija raka, koje su počele da se šire neverovatnom brzinom. U roku od nekoliko dana, kod miševa su se pojavili novi tumori, a za samo dve nedelje, razvile su se ozbiljne metastaze.
Vođa studije, dr Džejms Degregori, objasnio je ovaj fenomen.
- Uspavane ćelije raka su poput žara ostavljenog u ugašenoj logorskoj vatri. Respiratorni virusi su poput vetra koji može da raspali taj plamen - izjavio je doktor Džejms Degregori.
Možda vas zanima…
Dublja analiza pokazala je da ključnu ulogu ima inflamatorni protein zvan interleukin 6 (IL-6). Kada telo pokušava da se izbori s virusom, proizvodi veću količinu različitih imunih ćelija, uključujući IL-6. Iako je to deo prirodnog odbrambenog mehanizma, ova imunološka reakcija može stvoriti okruženje u telu koje zapravo pomaže uspavanim ćelijama raka da se aktiviraju.
Assist m4x1ight happiness/Shutterstock
Upravo zato su naučnici pokrenuli ideju o novim terapijama koje bi uključivale inhibitore IL-6, kako bi se sprečila ova lančana reakcija. Dr Agire Giso, jedan od koautora studije, sugeriše da bi ciljane imunoterapije mogle igrati ključnu ulogu u prevenciji povratka raka kod pacijenata u remisiji.
Osim laboratorijskih testova, istraživači su analizirali i dve velike baze zdravstvenih podataka kako bi pronašli dodatne dokaze za svoju hipotezu. Jedna od tih baza je Britanska biobanka, koja obuhvata informacije o više od 500.000 učesnika sa dijagnozom raka pre pandemije KOVID-19.
Zajedno sa kolegama s Univerziteta u Utrehtu i Imperial koledža u Londonu, istraživači iz Kolorada ispitali su da li infekcija KOVID-19 povećava rizik od smrti kod pacijenata koji su u remisiji. Fokus je bio na osobama kojima je dijagnoza postavljena najmanje pet godina pre pandemije da bi se osiguralo da se radi o osobama u stabilnoj fazi.
Rezultati su pokazali da su pacijenti koji su preživeli rak, a bili su pozitivni na KOVID-19, imali skoro duplo veći rizik od smrti u poređenju sa onima koji nisu bili zaraženi. Važno je naglasiti da su iz analize isključeni oni koji su direktno preminuli od samog virusa da bi se precizno procenio uticaj infekcije na reaktivaciju raka.
Shutterstock/Pormezz
Dr Roel Vermeulen sa Univerziteta u Utrehtu naglasio je kada je efekat bio najprisutniji.
- Efekat je bio najizraženiji u prvoj godini nakon infekcije - izjavio je dr Roel Vermeulen.
Ono što su naučnici videli u bazama podataka odgovaralo je onome što su primetili u studiji na miševima, infekcija je delovala kao okidač za povratak bolesti.
U drugom istraživanju, naučnici Junkiao Hu i Desijang Gao analizirali su podatke iz američke baze Flatiron zdravlja, koja obuhvata više od 280 onkoloških klinika širom SAD. Fokusirali su se na pacijentkinje sa rakom dojke. Uporedili su podatke između onih koje su bile pozitivne na KOVID-19 (532 pacijentkinje) i onih koje nisu bile zaražene (36.216 pacijentkinja).
Tokom 52 meseca praćenja, pokazalo se da su žene koje su imale kovid imale 50 odsto veću verovatnoću da im se rak proširi na pluća, u odnosu na one koje nisu imale virus.
Shutterstock
Na kraju, dr Vermeulen ukratko je zaključio da je ovo prosto činjenično stanje.
- Naši nalazi jasno pokazuju da osobe koje su preživele rak mogu biti pod povećanim rizikom od metastatskog recidiva nakon uobičajenih respiratornih infekcija - rekao je doktor Roel Vermeulen.
Dodao je i da se studija odnosi na period pre nego što su bile dostupne vakcine protiv KOVID-19. Upravo zato naučnici apeluju da osobe sa istorijom raka budu posebno oprezne, da se redovno vakcinišu kada god je to moguće i da razgovaraju sa svojim lekarima o dodatnim merama zaštite.
Ova studija, objavljena u Dejli mejlu (Daily Mail) mogla bi promeniti način na koji se u budućnosti posmatra ne samo za oporavak od raka, već i za svaki respiratorni virus koji na prvi pogled deluje bezopasno.
Komentari (0)