Litvanka stara 29 godina suočavala se s bolnim i frustrirajućim izazovom neplodnosti. Više od četiri godine bezuspešno je pokušavala da zatrudni prirodnim putem, a imala je i čak dva pokušaja vantelesne oplodnje (IVF) koji su se završili neuspešno. Sve analize bile su uredne, a lekari nisu nalazili konkretan razlog zašto ne može da ostane u drugom stanju.
Međutim, pacijentkinja je imala dugačak istorijat alergijskih reakcija, od astme, preko alergija na buđ, polen, grinje i dlake životinja. To ju je navelo da posumnja kako bi alergije mogle biti uzrok njenog problema sa začećem. Otišla je na dodatna testiranja i otkriveno je nešto što nikome nije palo na pamet.
Rezultati su pokazali visoke nivoe eozinofila, belih krvnih zrnaca koja reaguju na alergene. Nakon što su sprovedeni detaljni alergološki testovi, ispostavilo se da je njeno telo preosetljivo na specifični protein koji se inače nalazi u psima, ali i u telu njenog partnera. Isti protein (poznat kao Can f 5) može izazvati reakciju i kod kontakta sa seminalnom tečnošću kod muškaraca, jer postoji sličnost u strukturi.
Shutterstock/Prostock-studio
Žena je potom priznala da je, nakon intimnih odnosa bez zaštite, dobijala simptome slične alergijskim, zapušenje nosa, kijanje, pa čak i osećaj peckanja i svraba. To je lekare podstaklo da sprovedu specijalizovani test sa uzorkom tečnosti njenog partnera, rezultat je potvrdio dijagnozu retke imunološke reakcije poznate kao preosetljivost na seminalnu plazmu.
Ova alergija može izazvati upale, iritacije i imunosne odgovore u reproduktivnim organima, što značajno otežava šanse za uspešno začeće. Iako sama po sebi ne izaziva sterilitet, čini prirodno začeće gotovo nemogućim bez medicinske pomoći. Simptomi mogu varirati, od blagih osipa do ozbiljnih reakcija poput urtikarije ili anafilaktičkog šoka.
Standardna preporuka za osobe sa ovom dijagnozom jeste izbegavanje kontakta sa uzrokom, korišćenje zaštite, odnosno kondoma. Međutim, u ovom slučaju to nije bilo moguće, jer je pacijentkinja želela da ostane u drugom stanju. U Litvaniji nije bila dostupna terapija desenzitizacije (postepeno izlaganje alergenu kako bi se telo naviklo), a druge metode, poput antihistaminika pre odnosa, nisu dale rezultate.
Možda vas zanima…
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Kako su godine prolazile, njeno stanje se pogoršavalo. Osim peckanja i lokalnih iritacija, počeli su da se javljaju simptomi kao što su suzenje očiju, otok i izražen svrab. Tek nakon detaljne imunološke obrade, lekari su povezali sve simptome i postavili tačnu dijagnozu.
Danas je poznato manje od 100 dokumentovanih slučajeva ove alergije u svetu. Njena priča postala je primer koliko alergije mogu imati dalekosežne posledice po reproduktivno zdravlje i koliko je važno da se kod neobjašnjive neplodnosti uključe i alergijski testovi.
Iako deluje neverovatno, preosetljivost na proteine koje telo prirodno proizvodi može ozbiljno ugroziti plodnost. U ovom slučaju, alergijska reakcija bila je tiha prepreka koja je godinama onemogućavala trudnoću. Njena priča je upozorenje lekarima i pacijentima da ponekad rešenje nije u standardnim analizama, već u širem pogledu na celokupno zdravstveno stanje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)