Iz godine u godinu, letnje temperature u našim krajevima postaju sve ekstremnije. Ovakvi uslovi posebno teško padaju osobama sa hroničnim bolestima, jer telo tada prolazi kroz niz fizioloških promena. Upravo zato, tokom letnjih meseci izuzetno je važno obratiti pažnju na ishranu, unos tečnosti, ali i način na koji koristimo rashladne uređaje.
Prof. dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu i predsednik Društva neurologa Srbije, upozorava da izbor pića koje konzumiramo na visokim temperaturama može imati ozbiljne posledice po organizam. Na primer, prekomerni unos zaslađenih ili alkoholnih napitaka može dodatno opteretiti telo, izazvati dehidrataciju i pogoršati postojeće zdravstvene tegobe.
Pored toga, profesor Raičević naglašava važnost pravilnog korišćenja klima uređaja. Spavanje u rashlađenim prostorijama može izgledati osvežavajuće, ali ukoliko klima radi celu noć, to može dovesti do upala, glavobolja, pa čak i pogoršanja hroničnih neuroloških stanja, prenosi Stil.
- Ekstremne temperature smetaju svima jer na ovako visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova, koji ishranjuju i mozak, srce, bubrege, sve vitalne organe, to loše podnose i najzdraviji pojedinci, a za ljude koji već imaju neka oboljenja vaskularnog sistema mozga, srca, ovakve temperature dodatno stvaraju uslove za razvoj ozbiljnijih oštećenja. Ako pričamo o mozgu, tu može da se razvije prvo hipoksija, odnosno nedostatak hranljivih materija i nedostatak krvotoka, dolazi do pada krvnog pritiska, još ako se ne uzima terapija kako treba - istakao je jednom prilikom predsednik Društva neurologa Srbije u emisiji na TV "Prva".
Upozorava da svi izbegavaju gazirana pića.
- Uz sebe uvek treba imati flašu negazirane vode, obavezno negazirane, jer određeni joni ako se unesu u većim količinama mogu da budu pokretači poremećaja srčanog ritma. Tako da je najbolje piće negazirana voda. Nisam protiv da mladi ljudi nekad popiju nešto gazirano, ali oni koji već imaju problema treba da vode računa. Strogo sam protiv alkohola u ovim okolnostima, dodatno širi krvne sudove i smanjuje potrošnju kiseonika u mozgu i srcu. Sada su alkoholna pića na ovim ekstremnim temperaturama posebno opasna, a najopasnija su ta takozvana žestoka alkoholna pića - upozorava profesor.
shutterstock.com/Yemets
Kada su napolju visoke temperature ljudi se bude sa glavoboljom.
- Apsolutno, stvaraju se i uslovi za slabiji san, veoma je često prekidan buđenjem, da se popije čaša vode, menja se jonizacija atmosfere - savetuje dr.
shutterstock.com/goffkein.pro
Doktor upozorava da ne spavate sa upaljenom klimom.
- Klima ima svoje mesto i ona služi rashlađivanju prostorija, a ne hlađenju i stvaranju uslova da budemo u Oslu, a mi smo u suštini na Kipru. Znači, da se napravi temperatura koja je šest-sedam stepeni različita u odnosu na spoljašnju i da nam u toj prostoriji ne bude hladno ni toplo, već prijatno. Nažalost, svedoci smo da kad uđete u neku prodavnicu, tamo je temperatura, ubeđen sam, 18 stepeni. Treba postepeno navikavati organizam na promenu temperature, zato se i kaže da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature treba da budu najviše pet, šest stepeni, a kod nas je običaj i deset, petnaest stepeni razlike - zaključio je prof. dr Ranko Raičević.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)