Prema kalendaru cvetanja trava i korova već krajem jula i tokom čitavog avgusta na teritoriji Srbije biće velika količina polena amrozije. U pitanju je invazivna korovska biljka koja se teško može iskoreniti, a čiji polen pravi velike probleme osobama sa alergijama na ambroziju. Ona raste bukvalno svuda, a na abroziju su alergični ne samo ljudi već i domaće životinje i kućni ljubimci.
Kako naglašavaju alergolozi svako od nas može postati alergičan na nešto u bilo kom periodu svog života. Ambrozija je korov koji u toplim mesecima proizvodi velike količine polena. Taj polen se putem vetra širi kilometrima daleko, a dovoljan je i mali kontakt da kod osetljivih osoba izazove niz neprijatnih simptoma. Reč je o sezonskoj alergiji koja pogađa milione ljudi širom sveta, a Srbija, nažalost, spada u posebno pogođene regije.
Kod osoba alergičnih na ambroziju, imuni sistem reaguje preterano i tretira polen kao ozbiljnu pretnju. U pokušaju da se odbrani, telo luči histamin hemijsku supstancu koja uzrokuje čitav niz simptoma poznatih kao alergijski rinitis.
Shutterstock
Mnogi često nisu ni svesni da su alergični na ambroziju zato je važno da obratite pažnju na sledeće simptome kako biste mogli na vreme da se obratite lekaru i zatražite pomoć. Najčešći znakovi upozorenja da ste alergični na ambroziju su:
- Svrab i suzenje očiju
- Curenje ili zapušen nos
- Kijanje i kašalj
- Hrapavo ili bolno grlo
- Teže disanje i osećaj stezanja u grudima
- Bol i pritisak u sinusima, naročito oko nosa i čela
- Tamni i natečeni podočnjaci
- Gubitak čula mirisa ili ukusa
- Loš kvalitet sna usled poteškoća sa disanjem
Kod nekih osoba, kontakt s polenom može izazvati i alergijski ekcem, kožnu reakciju koja se javlja od 24 do 48 sati nakon izlaganja. Iako osip uglavnom nestane sam od sebe u roku od dve do tri nedelje, može biti vrlo neprijatan.
Zagađenje vazduha, dim cigareta, pa čak i povećana vlažnost mogu dodatno pojačati simptome. Takođe, globalno zagrevanje i sušno vreme bez kiše produžava sezonu ambrozije i povećava količinu polena u vazduhu. Neka istraživanja pokazuju da biljke u urbanim sredinama proizvode i do dva puta više polena nego one u prirodi, zbog stresa izazvanog zagađenjem i toplotom.
Možda vas zanima…
Alergija na ambroziju ne dolazi sama. Najviše su pogođeni ljudi koji već imaju alergijske reakcije na grinje, buđ, dlaku kućnih ljubimaca ili druge vrste polena drveća i trave. Malo je poznato da i nasledni faktor igra značajnu ulogu, pa ako u porodici postoji istorija alergija, šanse da i vi razvijete reakciju na ambroziju značajno su veće.
shutterstock.com/Dudaeva
Prvi korak u borbi protiv ambrozije jeste pravovremeno postavljanje dijagnoze. Alergološki testovi mogu precizno utvrditi da li ste osetljivi na polen ove biljke.
Stručnjaci savetuju da se terapija ne započinje kada simptomi već buknu, već nekoliko nedelja pre početka sezone. Sprejevi za nos na bazi kortikosteroida često su prva linija odbrane protiv alergijskog rinitisa, ali im je za pun efekat potrebno vreme.
Antihistaminici su takođe od pomoći zato što oni ne sprečavaju alergijsku reakciju, ali ublažavaju njene posledice: smanjuju kijanje, svrab i curenje nosa. Da biste se zaštitili tokom sezone ambrozije važno je da se pridržavate sledećih saveta:
- Izbegavajte boravak na otvorenom ujutru i predveče zato što je tada koncentracija polena najviša
- Koristite aplikacije ili internet servise za praćenje nivoa polena u vazduhu
- Držite zatvorene prozore u jutarnjim satima i tokom vetrovitih dana
- Tuširajte se i perite kosu svake večeri kako biste uklonili polen
- Ne sušite veš napolju polen se lako zadržava na tkaninama
BONUS VIDEO:
Komentari (0)