Zdravlje štitne žlezde ima veliki uticaj na blagostanje celokupnog organizma, pa iz toga zaključujemo da kada ona nije zdrava, osoba se ne oseća dobro. Da štitna žlezda funkcioniše kako treba, vidi se na osnovu mnogobrojnih simptoma, ali postoje situacije kada se pacijenti najčešće uplaše zbog jednog neobičnog osećaja koji se javlja u grlu.
Dr Stanislava Živković, specijalista interne medicine i subspecijalista endokrinologije, odgovorila je na uvreženo mišljenje da ljudi koji imaju problema sa štitnom žlezdom imaju i teskobu, pa se postavlja pitanje da li to važi kada su u pitanju čvorići na ovoj žlezdi.
- Često u svakodnevnoj kliničkoj praksi pacijent dođe kod endokrinologa sa rečenicom: "Imam knedlu u grlu" ili "Imam osećaj stezanja u vratu" i naravno prvo dolazi kod endokrinologa. Moram da vam kažem da u 80 odsto slučajeva to nije endokrinologija. Knedla u grlu bude prvi znak dispepsije, gastroezofagijalnog refluksa, gastritisa, odnosno, u pitanju je gastroenterološka priča. Knedla u grlu ili osećaj stezanja u vratu malo je verovatno da je posledica čvora jer bi onda morao da bude ekstremno veliki. Više pričamo o tome da je takav osećaj prisutan kod difuzno uvećane štitaste žlezde - rekla je doktorka.
You tube printscreen
Inače, štitasta žlezda ima samo 30 g i oblika je leptira, a doktorka je pojasnila odakle osećaj da ne možemo da progutamo hranu, a koji nije u vezi sa prehladom koja najčešće otežava disanje.
- Kada štitasta žlezda dobije svoju dimenziju i uveliča se, bude strumogena ili velika, može da vrši kompresiju, pomeranje traheje i da ima taj osećaj nedovoljnosti vazduha ili da vrši kompresiju na jednjak pa da imamo taj osećaj da ne možemo da progutamo hranu. U tom smislu mora da bude ili jedan ili drugi režanj ili oba režnja poprilično velika, ili da taj čvor unutar štitaste žlezde bilo desnog ili levog režnja bude ekstremno veliki i da vrši kompresiju. U tim situacijama obavezno radimo rendgen traheje glavnog disajnog puta da vidimo da li je ta traheja pomerena. Ako je ona dislocirana i štitasta žlezda pritiska traheju takvu osobu zbog kompresivnih smetnji obavezno šaljemo hirurgu radi mišljenja o lečenju - objasnila je doktorka.
Vitamin C je prisutan u svežem voću i povrću. Doktorka preporučuje da uzimate ovaj vitamin ako iz nekog razloga nemate dovoljno istog u organizmu, ali i objašnjava kako utiče na poremećen rad štitne žlezde.
- Vitamin C je blagotvoran i smatra se da utiče na oksidativni stres, a ako znamo da je odgovoran za upalu i poremećaje kardiovaskularnog sistema i poremećaje rada štitaste žlezde onda je bitno dovoljno unošenje vitamina C u vidu voća povrća, možda čak i suplementacija ako neko nema dovoljno istog - objasnila je doktorka za Jutjub (YouTube) kanal Azbuka zdravlja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)