Doktor Džejms Hamblin je sproveo neobičan eksperiment - nije se tuširao punih pet godina, i kako kaže, to je u potpunosti promenilo njegov stav prema sapunu i drugim preparatima za kupanje i pranje. Hamblin je rezultate svog istraživanja iskoristio u svojoj knjizi "Clean: The New Science of Skin".
Hamblin je istraživao mikrobiom kože i istoriju verovanja o higijeni i čistoći, te došao do zaključka da opsednutost sapunom može uzrokovati alergije.
Mikrobi su neophodni za zdravlje kože
Prema Hamblinu, mikrobi su neophodni za održavanje zdrave ravnoteže kože i on je ubeđen da se njihovo prisustvo neće promeniti tuširanjem. On ističe da je tokom eksperimenta promenio svoje navike, prestavši da koristi šampon i gel za tuširanje, ali i dalje održava određene higijenske navike, poput pranja ruku sapunom.
Sapun i kapitalizam
Hamblin je istražio hemijsku stranu sapuna, ističući da je njegova proizvodnja vrlo jednostavna, ali da se potrošačima u suštini naplaćuje ambalaža i miris. Istorijski, prva patentirana metoda proizvodnje sapuna datira iz 1790. godine, ali je tek kasnije, uz pomoć marketinških strategija, sapun postao deo svakodnevne higijenske rutine.
Neregulisana kozmetička industrija
Pored eksperimenta sa tuširanjem, Hamblin je lansirao vlastitu kozmetičku liniju, naglašavajući nedostatak regulativa u kozmetičkoj industriji. Iako nije prodao nijednu kremu, on je iskoristio ovo kao primer da nije morao da prijavi sastojke svojih proizvoda američkoj Agenciji za hranu i lekove, kao i da nije bio obavezan da dokaže njihovu bezbednost.
Miris tela
Hamblin je takođe istakao da prekomerna upotreba dezinfekcijskih sredstava može dovesti do smanjene efikasnosti proizvoda za čišćenje, te je preporučio redovno brisanje radnih površina vodom i sapunom umesto dezinfekcionim maramicama. Takođe, istakao je značaj telesnog mirisa, naglašavajući da je naša evolucija usko povezana sa zaštitnim mikrobima koji nam možda deluju neprijatno, ali su, u stvari, neophodni za očuvanje zdravlja kože.
Manje je više
Na kraju, Hamblin zaključuje da bi kompanije koje prodaju proizvode utemeljene na naučnim dokazima trebalo da zauzmu suprotan pristup negi i higijeni kože i ističe da marketinška mašinerija često podstiče potrošače da kupuju više proizvoda pod izgovorom da će im to pomoći da se osećaju bolje. Hamblinov stav je da manje može biti više kada je reč o nezi kože, ali da takav pristup neće doneti milionsku dobit kompanijama, pa se zbog toga nastavlja žrtvovanje zdravlja zbog brendiranja, navodi bigthink.com.
Komentari (0)