Svi se trudimo da život proživimo najbolje što znamo, međutim, dešava se i da u poslednjim trenucima ipak dolazi do žaljenja za svim što smo propustli. Hadli Vlahos (30), je medicinska sestra koja radi na palijativnom zbrinjavanju pacijenata. To su odeljenja na koja dolaze pacijenti koji su mahom toliko stari ili toliko bolesni da upravo ovde provedu svoje poslednje dane života.
Iako su mnogi zapanjeni činjenicom da Hadli svakodnevno dolazi u kontakt i neguje osobe koje već tog dana mogu da umru, ova medicinska sestra navodi da smrt sa sobom nosi ogromnu količinu mudrosti. Iako, nažalost, ima i mladih ljudi koji završe život zbrinuti njenim rukama, Vlahosova objašnjava da je najveći broj pacijenata najstarijih generacija koji, budući da su živeli dugo, imaju i mnogo toga da je nauče. Po njenim rečima, svaka osoba iskusila je različite emocije, od poricanja, straha, besa, kajanja i na kraju do prihvatanja neminovne smrti. Ipak, kako ona kaže, svaki pacijent je pronašao svoj mir pre nego što se upokojio, a ona je sastavila listu onoga za čime najviše žale ljudi na samrti.
1. Želeo sam živeti po svojim pravilima
Najveći broj ljudi žali što nije imao hrabrosti da živi onako kako su želeli, već su ceo vek proveli osvrćući se na očekivanja drugih.
- Ovo je najčešće žaljenje kod mnogih ljudi. Kada ljudi shvate da im je život skoro gotov i jasno se osvrnu unazad, lako mogu da vide koliko je snova ostalo neostvareno. Većina nije ispunila ni polovinu svojih snova, a najteže im pada spoznaja da je to zbog odluka koje su doneli sami ili ih nisu donosili - objašnjava ova medicinska sestra, a prenosi San.
2. Voleo bih da nisam toliko radio
Najveći broj ljudi je tokom života naporno rado i nikad se nisu odmarali. Posao im je bio sve, a pare nikad nisu mogli da zadrže.
- Ovo žaljenje je dolazilo gotovo od svakog muškog pacijenta kojeg sam negovala. Nedostajalo im je propušteno detinjstvo njihove dece ili partnersko druženje. Žene su takođe govorile o ovom žaljenju, ali većina njih su bile domaćice pa nisu imale istu vrstu žali - objašnjava Vlahosova.
Možda vas zanima…
3. Žalim što nisam imao hrabrosti da izrazim osećanja
Ljudi žale što nisu više ispoljavali osećanja. Sve zbog toga što je "sramota da to neko vidi" mahom muškarci nisu dovoljno ljubili i grlili suprugu i decu.
- Mnogi ljudi su potiskivali svoja osećanja da bi sačuvali mir sa drugima. Kao rezultat toga, zadovoljili su se osrednjim životom i nikada nisu postali ono što su zaista mogli da postanu. Kao rezultat toga mnogi su tokom života postali ogorčeni na život i okolinu. Najveće žaljenje je pak ono koje se tiče porodice - smatra ova žena.
4. Nisam živeo u sadašnjem trenutku
Mnogi ne spoznaju vrednost pravih prijateljstava sve dok ne dođu sudnji dani. Pojedini su bili toliko zaokupljeni sopstvenim životima da su zapostavili mnoge prijatelje. Nisu imali priliku da se opuste, izađu sa drugarima, lumpuju u kafani i razbiju koju čašu uz omiljenu pesmu. Neki su toliko vremena potrošili na sticanje materijalnih stvari da nisu imali vremena za prijatelje i porodicu.
- Bilo je mnogo žaljenja za prijateljstvima koje je pregazilo vreme, a nije pružen trud koji je bio potreban. Mnogi su samo živeli za sutra, retko ko je slavio trenutni život - naglašava Vlahosova.
5. Žal što sebi nisu dozvolili da budu srećniji
Na kraju, ona poručuje da je život samo naš izbor i da uvek biramo sreću.
- Ovo je iznenađujuće uobičajno, jer mnogi ljudi do samog kraja ne shvataju da je sreća stvar izbora. Strah od promene naterao ih je da se pretvaraju pred drugima i pred sobom da su zadovoljni. Ipak, duboko u sebi žude za tim da se nasmeju od srca i da ponovo prave one male ludosti u životu. Svi koji su stekli veliki luksuz i ogromno materijalno bogatstvo okončali su život držeći mene za ruku u istim ovim bolničkim belim zidovima, ali prekasno su shvatili da ne mogu sve to da ponesu sa sobom. Većina ljudi kada umire najčešće kaže da vidi preminule roditelje, a dve najčešće reči na samrtnoj postelji su "Volim te" - završava ona.
Komentari (0)