Moždani udar je jedna od najopasnijih bolesti koja može dovesti do smrti pacijenta ili teškog invaliditeta. Kako je upozorila dr Džuli Bouveri, vreme je ključan faktor kad je u pitanju moždani udar jer od brzine kojom će lekari reagovati zavisi život pacijenta, ali i njegov oporavak posle šloga.
Mozak bez kiseonika
Prema njenim rečima, moždani udar može da zavisi od pacijenta do pacijenta, ali najčešće nastaje kad krvni ugrušak blokira protok krvi u mozak. Taj organ tako ostaje bez dovoljne količine kiseonika.
- Krvni ugrušci se najčešće javljaju u suženim arterijama koje su zahvaćene aterosklerozom, a koja je prirodan proces u starijoj dobi. Međutim, moždanim udarom mogu da budu pogođeni i mlađi pacijenti usled nezdravog načina života koji dovodi do sužavanja arterija. Faktori rizika su pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost, visok holesterol, dijabetes i prekomerni unos alkohola - upozorila je ona.
Prema rečima dr Bouveri, vreme je ključan faktor kad je u pitanju moždani udar. Ukolilo lekari na vreme dijanostikuju bolest i daju određene medikamente, najčešće u roku od pola sata, do sat od pojave prvih simptoma, moguće je ne samo spasti život pacijenta, već i sačuvati njegove motorne funkcije, pa će se brže i bolje oporaviti. U suprotnom, postoji opasnost od trajnog invaliditeta ili čak vegetiranja.
- Izgubljeno vreme dovodi do gubitka određenih funkcija mozga u području koje je pogođeno moždanim udarom. Zato je izuzetno važno da ljudi znaju i prepoznaju simptome moždanog udara - naglasila je ona.
Simptomi:
- opuštenost lica
- slabost ruku
- poteškoće u govoru
- iznenadni gubitak pamćenja
- utrnulost na jednoj strani tela
- konfuzija u glavi
- iznenadni problemi sa vidom
Ukoliko osetite bilo koji od ovih simptoma ili se to dešava nekome drugom u vašoj blizini odmah pozovite Hitnu pomoć.
Rizici i način života
Kako je objasnila dr Bouveri, ti simptomi su zasnovani na "Brzom testu" koji je napravljen na osnovu naučnih istraživanja, a pomaže da se uoče najčešći simptomi moždanog udara.
- Iskustva su pokazala da se moždani udar može razlikovati od osobe do osobe. Međutim, postoje simptomi koji sigurno ukazuju na ovu opasnu bolest i tad je od vitalnog značaja osobu što pre odvesti u bolnicu. Ukoliko se pacijentu ukaže pomoć na vreme, veće su šanse da preživi i izbegne trajni invaliditet - naglasila je ona.
Na pitanje da li postoji način da se smanji rizik od šloga, dr Bouveri je naglasila da mnogo toga zavisi od načina života.
- Ako ne pušite, izbacili ste alkohol, hranite se zdravo i imate 30 minuta fizičke aktivnosti svakog dana znatno ćete umanjiti rizik od moždanog udara. Kad su u pitanju ostali rizici kao što je visok krvni pristisak ili dijabates važno je te bolesti držati pod kontrolom redovnom terapijiom i kontrolom kod lekara - rekla je ona.
Kad je u pitanju ishrana ona savetuje namirnice sa nižim nivoom masti i visokim sadržajem vlakana kako bi se smanjio rizik od opake bolesti.
- Svakog dana jedite voće i povrće koje je korisno za vaše zdravlje. Za doručak je najbolje konzumirati kašu od ovsa sa voćem i semenkama. Kad je u pitanju vežbanje dovoljno je 30 minuta brzog hodanja dnevno kako biste sačuvali svoje zdravlje - zaključila je dr Bouveri.
Rizično ponašanje:
- pušenje
- alkohol
- loša i masna hrana
- visok holesterol
- gojaznost
- visok krvni pritisak
- dijabetes
- nedovoljno fizičke aktivnosti
Komentari (0)