Želja svakog roditelja je da ima inteligentno dete i da taj njegov dar neguje kroz detetov rast i razvoj.
Roditelji prate svaki dečji korak i razvitak, pa kroz učenje i igru pokušavaju da jačaju njegovu motoriku i razvijaju mu inteligenciju. Oni, međutim, često umeju da povezuju ekstrovertnost deteta ili visoku pažnju s njegovim koeficijentom inteligencije i da misle kako nedostatak toga znači da njihov mališan i nije toliko pametan koliko su mislili. Ni mišljenje ljudi starije životne dobi ne odudara mnogo od toga.
Posmatrajući decu u parku, gradskom autobusu oni "odokativno" daju sud da li je neko dete inteligentno. Po običaju, veruju da su brbljivost, otvorenost i pažnji koju mala deca imaju pravi znaci da je to baš tako. Međutim, izgleda da jednim delom to nauka sada demantuje.
Istraživanje koje je spovedeno na Univeritetskom Koledžu u Londonu pokazuje da su najinteligentniji ljudi često i najrastreseniji, pa to isto važi i za decu. Kao i kod odraslih s većim koeficijentom inteligencije opšte je poznato da im je ponekad teško da drže fokus na nečemu zbog toga što im misli rade sto na sat. Tako je i kod mališana. Višak neurona u mozgu dece sprečava ih da budu skoncentrisani na nešto. Tako da, ukoliko primetite svoje dete da mu pažnju odvlače istovremeno i druge stvari ili da dok radi i piše pokušava da učestvuje u razgovoru ili u još nekoj radnji, veoma je verovatno da ga krasi veći koeficijent inteligencije.
shutterstock.com
Takođe, naučnici smatraju da deca s većim intelektualnim sposobnostima imaju često slabije ocene i nisu toliko upadljiva. Ne ističu se nužno poput nekih mališana koji nižu uspehe u ocenama.
Veoma često ume i da im bude dosadno na času i ne pronalaze motivaciju kroz predmete koje uče. Razlog za to je što, kako su istraživači otkrili, imaju veći procenat neurona.
Možda vas zanima…
shutterstock.com
Istraživanje koje je sprovedeno na 145 ispitanika starosne dobi između 18 i 32 godine pokazalo je da postoji razlika između onih koji drže pažnju i onih koji su imali poteškoće u tome.
Koliko će pojedinac biti rastresen zavisi od sive mase u mozgu jer je broj neurona u gornoj levoj hemisferi mozga obrnuto povezan s koncentracijom.
- Određene nervne veze se uništavaju dok druge jačaju kako mozak sazreva tako da su deca rasejanija u odnosu na odrasle zbog neurona koji se broje više nego kod odraslih - navodi se u studiji.
S druge strane, i Mensa navodi neke karakteristike po kojima se prepoznaju ekstremno inteligentna deca, pa tako ističe da ona imaju izvanredno pamćenje, kao i neobične hobije.
- Deca koja su sklona da neguju neobična interesovanja smatraju se pametnijim u odnosu na druga kao i njihovo interesovanje da počnu ranije sa čitanjem - navodi ta organizacija.
Ukoliko primetite da vaše dete voli da provodi više vremena sa odraslima nego sa svojim vršnjacima i to je jedan od znakova.
- Natprosečno inteligentna deca stalno nešto zapitkuju i imaju odličan smisao za humor - kriterijumi su Mense.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)