Dolazak jeseni i hladnijeg vremena donosi i gomilu virusa kojoj su posebno podložna deca. Ukoliko vaši mališani idu u vrtić mogućnost zaraze u kolektivima je mnogo veća što sigurno i sami znate. Roditelj često ne znaju da li je u pitanju obična prehlada, virusna infekcija ili nešto ozbiljnije. Iako se pojedinačni virusi međusobno razlikuju, simptomi koje izazivaju uglavnom su slični i često zbunjuju.
Za razliku od leta kada su najaktivniji stomačni problemi hladnije jesenje vreme više pogoduje infekcijama disajnih puteva. Infekcija obično započinje u nosu, a zatim se širi na ostale respiratorne organe. Virusi ulaze u ćelije sluznice, uništavaju ih i podstiču stvaranje velike količine sekreta. Rezultat? Curenje nosa koje se ne zaustavlja, sekret koji se sliva niz grlo deteta.
Kako infekcija napreduje, virusi često napadaju i grlo zbog čega deca odbijaju hranu, a dosadan i uporan kašalj dodatno iscrpljuje. Taj kašalj roditelji često doživljavaju kao "plućni“, jer zvuči vlažno i teže, ali u većini slučajeva uzrok je sekret koji se, u zavisnosti od položaja deteta, sliva iz nosa ka ždrelu i vraća nazad.
Shutterstock/New Africa
U ređim situacijama virusi mogu zahvatiti bronhije i pluća, te izazvati komplikacije, ali na sreću to se ne dešava često. Čest pratilac jeseni kod dece je i laringitis odnosno zapaljenje glasnih žica koje se manifestuje karakterističnim promuklim kašljem. Starija deca se ponekad žale i na glavobolju, naročito ako dođe do upale sinusa. Može da se javi i povišena temperatura, ali obično ne prelazi visoke vrednosti.
Stomačni virusi
Pored problema sa disajnim putevima tokom jeseni su česti i stimačni virusi koji se brzo i lako prenose u vrtićima posebno kod male dece koja još uvek ne znaju važnost higijene i redovnog pranja ruku. Najčešći simptomi su:
- povraćanje
- proliv
- gubitak apetita
U ovakvim situacijama najvažnije je da dete nadohnadi izgubljenutečnost, a dobra vest je da ovakve infekcije najčešće kratko traju.
Možda vas zanima…
Nije redak slučaj da dete u isto vreme ima i stomačne tegobe i curenje nosa, kašalj i crveno grlo. Tada roditelji često posegnu za antibiotikom u pokušaju da što pre pomognu mališanu. Međutim, treba znati da antibiotici ne deluju na viruse, a mogu dodatno pogoršati proliv. Njihova primena opravdana je jedino kada dođe do bakterijske komplikacije.
freepik
Mnogi roditelji imaju problem da kad se dete oporavi i vrati u vrtić već za nekoliko dana je ponovo bolesno, pa tate i mame misle da se bolest "vratila". Kako ističu lekari nije reč o povratku iste bolesti, već o novoj infekciji izazvanoj drugim virusom. U kolektivima poput vrtića deca su stalno izložena novim sojevima, pa se čini da bolest nikada ne prestaje.
U borbi sa virusima najvažnija je podrška i ublažavanje simptoma, jer ne postoji lek koji će zaustaviti sam virus. To znači sledeće:
- redovno čišćenje nosića
- snižavanje temperature
- unos dovoljno tečnosti
Potpuna zaštita od virusa gotovo da je nemoguća, a nije ni poželjna. Naime, imunitet se gradi upravo kroz kontakt sa infekcijama. Ipak, neke mere mogu pomoći:
- izbegavajte zatvorene i zagušljive prostorije
- ne vodite dete među bolesne
- ishranu obogatite vitaminima
Ako mališan nema dobar apetit, u pomoć mogu priteći multivitaminski sirupi i probiotici koji, prema najnovijim istraživanjima, povoljno utiču na imunitet, poručuje dr Vjera Janković, a prenosi portal roditelji.me.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)