Mohamed Bzeek (71) je čovek koga zovu anđeo čuvar i muslimanska Majka tereza. Ovaj Amerikanac libijskog porekla živi u Los Anđelesu i više od 40 godina brine o neizlečivo bolesnoj deci u termalnoj fazi kojoj daje mir i ljubav u njihovim poslednjim danima.
Za Mohameda se prvi put čulo pre nekoliko godina kada je Los Angeles Times pisao o njemu, a sad je na društvenim mrežama ponovo aktuelan video snimak u kome on govori o deci koju prima u svoj hraniteljski dom.
Brinuo o 80 dece
Mohamed Bzeek u SAD je došao sredinom osamdesetih godina prošlog veka da studira inženjerstvo. Oženio se, dobio sina Adama koji je rođen sa retkim problemom krhkih kostiju i patuljastog rasta. Slomio je skoro svaku kost u svom telu u nekoj fazi rasta.
Supruga mu je preminula 2015. a ovaj udovac pruža utočište deci u termalnoj fazi bolesti koja su ostavljena od svojih porodica u bolnicama da umru.
- Jedina kuća koja prima siročad i decu koja će uskoro da umru u Los Anđelesu je moja kuća. Od 1989. godine brinuo sam o više od 80 dece. Desetoro njih je izdahnulo na mojim rukama - rekao je on.
Odeljenje dečjih bolnica koja palijativno zbrinjavanjuju bolesnu decu blisko sarađuju s njim.
Možda vas zanima…
- Kažu mi kada će deca umreti i da li mogu da ih prihvatim. Oni znaju da ne oklevam da prihvatim svako dete, jer ako ih ja ne uzmem ostaju u bolnici gde neće imati porodicu ili kuću. Kada ih uzmem, osećaju porodičnu atmosferu, osećaju da su sigurni i voljeni do kraja svog života - rekao je Mohamed.
Dolaze bez imena
U mnogim slučajevima deci daje imena, utočište i ljubav.
- U bolnici se rađaju i porodice ih ostavljaju. Često nemaju imena, pa kad dođu kod mene samo piše dečak ili devojčica, pa im dajem imena - dodao je on.
Medicinska sestra Sofi Kifer koja radi u pedijatrijskom palijativnom zbrinjavanju dece opisala je susret sa Mohamedom.
- Bio je čovek medved sa dugom bradom i mekim osmehom. Njegova usvojena ćerka bila je naslonjena na kauč. Mohamed je držao malu, krhku devojčicu i upozorio me je da povremeno ima napade, pokazao mi kako da je držim i to će brzo proći. Imala je encefalocelu što je značilo da joj je pri rođenju deo mozga virio kroz otvor na lobanji. Ona ne može da vidi, čuje, govori ili se kreće. Ona, međutim, može da oseti i reaguje na dodir. Kada je nežno pomilujete ona se opušta i dok držite njeno telo, ono se kreće u skladu sa vašim - opisala je Sofi.
Bzeek je uzeo devojčicu kada je imala samo sedam nedelja. Rečeno mu je da će živeti nekoliko meseci, a živela je nekoliko godina.
- Deca su bila sama, napuštena... Ja uvek pričam sa svojom decom, nema veze da li su slepi ili gluvi, uvek im pričam jer verujem da su ljudska bića, da imaju dušu, emocije... Zato je važno da ih dodirnem, držim da osete da neko brine o njima - kazao je Mohamedom.
Za svoj rad dobio je brojna priznanja.
- Znam da je srceparajuće i teško, ima puno puno posla, znam da ću biti povređen, ali trebalo bi da pomažemo jedni drugima zar ne? Rekli su mi da je moja priča dirnula mnoge i ponovo izgradila njihovo poverenje u ljskost, da je promenila njihovu perspektivu o Amerikancima muslimanskog porekla. Stvar je vrlo jednostavna, radi se o ljubavi i saosećanju prema drugima. Ako mogu da pomognem nekome, moram da pomognem - rekao je on.
Pre dve godine dijagnostikovan mu je rak debelog creva u drugoj fazi pa je morao da angažuje medicinsku sestru da mu pomogne oko dece.
- Nisam imao porodicu sa sobom i bio sam uplašen. Osećao sam se isto kao i deca. Oni su sami. Ako ja imam 69 godina i plašim se, šta je sa njima? - kazao je on rešen da o ovoj deci brine dok poslednjeg daha.
Komentari (0)