Pojava poštapalica u govornom jeziku, naravno, nije karakteristična samo za srpski jezik, već je rastrostranjena širom sveta. Jedan od najuglednijih ljudi na svetu dobio je svoj čuveni nadimak po uzrečici koju je često koristio. Ostanite sa nama do kraja teksta da saznate o kome se radi.
Psiholozi i lingvisti objašnjavaju ovu pojavu činjenicom da naš jezik radi brže od pameti. Stoga se često desi da u povezanom i brzom govoru često ne možemo da se setimo šta smo hteli da kažemo pa se jezik trudi da popuni „prazan hod“ poštapalicama i „kupi malo dodatnog vremena“ mozgu dok se on ne seti prave informacije koju želi da prenese.
Srbi, kao narod koji je postao karakterističan po svojoj simpatičnoj uzrečici „bre“, uglavnom ne znaju odakle je ova rečca doputovala u naš jezik. Srećna vam predstavlja neke od najzanimljivijih terorija.
Prva tvrdi da ova uzrečica, kao i njene varijacije „be", "re" i "more" potiču iz grčkog jezika, a da im je upotreba rasprostranjena u jezicima širom regiona, u govornom makedonskom, bugarskom, albanskom, rumunskom, kao i nekim dijalektima turskog jezika.
Drugo objašnjenje tvrdi da je naša uzrečica proizašla iz keltske reči “bri”, koja se u tom jeziku koritsti skoro kao titula, i ima značenje “silni” ili “poštovani. Nešto modernija teorija tvrdi da se “bre” koristilo kao skraćenica za reč “brate”, slično kao što je trenutno u engleskom jeziku reč “bro” skraćenica za reč “brother” i upotrebljava se u govornom jeziku u kontekstu dozivanja nekoga ili za izražavanje čuđenja.
Sledeća teorija povezuje rečcu bre sa turskim jezikom, gde se ona najčešće povezuje sa pežorativnim značenjem ili sa govorom u trenutku gneva ili čuđenja. U jezicima južnog Balkana povezuju je još i sa oblicima “hajde”, “de”, “more”, “mori” i “ama”.
Sa jedne strane, njeno izvorno značenje je “glupak”, “magare” ili “'budala”, dok je drugi ljudi povezuju sa korenom glagola “ brekati se”, “ brecati se” ili “brecnuti se”, sa značenjem nabusitog, ljutitog ili arogantnog obraćanja nekome, prenosi portal Dnevna Doza Lepog.
Još jedna primamljiva teza povezuje ovu čuvenu poštapalicu sa Dorćolcima, koji su možda i zaslužni za uvoz i preoblikovanje ove rečce u našem jeziku. Naime, postoji mogućnost da je ova reč preuzeta iz ladino jezika, koji su koristili španski Jevreji, Sefardi, koji su je pak pozajmili iz španskog.
Ako ste kojim slučajem povezali naše “bre” i špansku reč “hombre”, znajte da nije u pitanju slučajnost, jer je upravo ona bila uzrečica beogradskih Sefarda, koja na njihovom i španskom jeziku znači “čoveče”. Sva je prilika da su nekadašnji Dorćolci jednostavno skratili reč i zadržali samo njen poslednji deo, te se ona odomaćila i rasprostranila u upotrebi.
Kad smo kod španskog jezika, pravo je vreme da se vratimo i našu poznatu ličnost, s početka teksta. Naime, Ernesto Če Gevara, rođen je kao Ernesto Gevara. Če zapravo nije rođen na Kubi, već potiče iz argentinske porodice, koja je imala španske i irske korene.
Če je postao deo njegovog nadimka, koji su mu dali njegovi sledbenici. Ovaj veliki govornik, koji je predvodio revoluciju, bio je vrlo obrazovan i elokventan, međutim imao je jednu ozbiljnu manu. Nije mogao da sklopi rečenicu bez poštapalice.
Ernesto Če Gevara, kako mu samo ime kaže, stalo je koristio špansku poštapalicu će, slična našoj um. Će je preko Amerike i Evrope vrlo vrzo prešlo u svoju grublju verziju Če i tako je ovaj velikan zauvek u svetu ostao upamćen kao argentinac Čegevara.
Znate li vi neku zanimljivu priču vezanu za poštapalice? Da li ih i sami koristite? Trudite li se da ih izbacite iz govora?
Komentari (0)