Kao četvorogodišnjakinja Marina Čepmen (74) je oteta 1954. godine u udaljenom selu u Južnoj Americi, a zatim napuštena duboko u kolumbijskoj prašumi. Usledila je izuzetna priča o preživljavanju jer je uspela da opstane uprkos tome što je provela nekoliko godina sama u džungli uz pratnju grupe kapućinskih majmuna. Četvorogodišnjakinja tada, uspela je da preživi zahvaljujući tome što je pratila sve što su životinje radile, uključujući i način na koji su dolazili do hrane. Tako je živela sve do svoje desete godine kada je pronađena.
Marina je otvorila dušu i ispričala svoju priču u dokumentarcu za Unliad, otkrivajući kako je bilo odrastati uz majmune i kako je naučila da preživi tako što je sakupljala voće i hranu za njih.
- Nisam znala šta da jedem osim vode. Primetila sam da majmuni jedu nešto. Stalno bi nešto jeli, a ja bih ih posmatrala kako dolaze do hrane i trebalo mi je nekoliko dana da otkrijem gde je to - počinje ona svoju ispovest.
Marina je u jednom intervjuu priznala da se često osećala usamljeno, ali da je majmune tada doživljavala kao deo porodice, zbog čega joj je bilo malo lakše.
Ona je otkrila kako su majmuni pažljivo pratili da li su ljudi negde u blizini i znali su da prepoznaju ljudski zvuk.
- Jedan od majmuna je bio veoma dobar. Odlazio je kada bi neki Indijanci zaspali, a oni bi čuli zvuk ljudi koji zaspu. Ulazila bih u njihovu sobu veoma tiho i iznosila velike količine hrane. Nosila bi toliko da bi jednom prilikom ispustila hranu. To je bilo prvi put da sam izašla i pronašla bananu i druge stvari. Brzo bih je pokupila, ali moraš brzo da se krećeš jer ako ne, oni će ti je brzo oduzeti. Tako sam naučila da jedem što brže mogu - otkrila je ona.
Tokom svog boravka sa majmunima, kaže da je naučila da prepoznaje određene zvuke, kao i kako da pronađe hranu za sebe. Oštar zvuk za majmune i nju značio bi da moraju biti oprezni i da se sakriju, dok su "zvižduci" bili signal za hranu.
- Svaki zvuk ima drugačije značenje, ali trebalo mi je neko vreme da se naviknem. Sve sam naučila posmatrajući šta rade svaki put kada bih čula neki zvuk - objašnjava ona.
U njenom romanu "Devojčica bez imena: Neverovatna istinita priča o detetu odgajanom od strane majmuna" (The Girl with No Name: The Incredible True Story of a Child) objavljenom 2013. godine, Marina ne opisuje samo svoje izuzetno putovanje preživljavanja od četiri godine, već detaljno opisuje i kako je kasnije pronađena sa deset godina od strane lovaca, zatim prodata u javnu kuću, pre nego što je kasnije pobegla i živela na ulicama Kolumbije.
Neverovatno iskustvo ove žene koja danas ima 74 godine zapanjilo je svet a njen roman detaljno opisuje neobičan život i izuzetnu priču, od otmice od strane lanca trgovine decom, kada je imala samo 4 godine, do napuštanja u džungli i ostavljanja da se sama bori za sebe.
Možda vas zanima…
Komentari (0)