Jelena Miletić je sa juga Srbije iz okoline Medveđe. Da je marljivost i posvećenost poslu nadaleko poznata kada je taj kraj u pitanju, dokazuje i ona koja se godinama bavi proizvodnjom jednog od najboljih ajvara i džemova na našem prostoru. Na spisku proizvoda koji se nalaze u njenom asortimanu, pored slatkog, ljutog ajvara i džemova od raznog voća, jesu i pinđur i ljutenica. Međutim, ono što je kod Miletićeve najinteresantnije, jeste činjenica da ona od povrća koje koristi za proizvodnju svojih specijaliteta gotovo da ništa ne baca, već sve nejestive ostatke upotrebljava za spravljanje prirodnih kozmetičkih sredstava.
-Tajna mog ajvara je, slobodno mogu reći "moj" jer svaku teglu koja izađe iz radionice lično skuvam i odgovorna sam za njen kvalitet, jeste u posebnoj vrsti paprike, tehnici kuvanja, kao i u pripremi paprike. Nema posebnih dodataka sem ulja, sirćeta, šećera i soli. Pravi ajvar se pravi isključivo od paprike, to je stara porodična receptura - počinje priču Miletićeva za Srećnu Republiku.
Iako je za ajvar koji je deo porodične tradicije dobila mogobrojne nagrade, kao i za džemove, njen rad se ne završava na tome. Naime, ona je ono malo vremena što ima odlučila da popuni iskorišćavanjem otpadaka od paprike, i to na veoma interesantan način.
Kroz projekat koji je povezao njenu radionicu sa ženama koje proizvode prirodnu kozmetiku i sapune Miletićeva je pronašla način da plasira proizvode koji će sadržati sastojke paprike potrebne za poboljšanje zdravlja kože. U pitanju su delovi tog povrća koji najčešće završe u kanti za otpatke.
- Pokrenuli smo ovaj projekat kako bismo izbegli generisanje bio-otpada u preradi voća i povrća i iskoristili ostatke ajvarske paprike. Ideja je da se oni prerade kako se ne bi izgubili važni sastojci i kako bi se upotrebili kao aktivna komponenta za prirodnu kozmetiku i sapune za kožu sklonu aknama. Recepturu je razradio Institut za opštu i fizičku hemiju i BIO IDEA, baš kao i tehnologiju, a naša radionica to primenjuje u praksi - poručila je Miletićeva, inače vlasnica radionice "Zavičaj u tegli".
Printscreen/Instagram/zavicajutegli
Pored proizvodnje sapuna javila se i ideja o pokretanju proizvodnje maski na bazi zeolita.
Možda vas zanima…
- I sapuni i maske će uglavnom biti namenjeni adolescentima koji imaju problem sa aknama, što je u tinejdžerskom periodu čest problem. Bio sapun je blag za kožu, ali deluje na višak sebuma i neutrališe kolonije bakterija na začepljenim folikulama. S druge strane, bio maska otklanja mrtve ćelije kože i otvara začepljene kanale lojnih žlezda na koži - naglasila je naša sagovornica i dodala da će ti kozmetički proizvodi biti dostupni i lako primenjivi.
Podršku udruženju "Bio Idea" dali su i mladi volonteri, a u fazi osmišljavanja projekta kreatori su shvatili da njihova ciljna grupa ne mora da posećuje kozmetičke salone, već da gotov proizvod može biti dostupan daleko povoljnije.
- Dnevna upotreba sapuna i sedmično korišćenje maske za lice daju čistu kožu bez viška sebuma i bez hiperkeratoze. Akne su lokalizovane, a crvenilo smanjeno - tvrde iz te mreže.
Žene su nakon gubitka posla u poznatoj fabrici Dahlija osnovale Udruženje "Bio Idea" za održivi razvoj i otisnule su se u preduzetničke inicijative i to zahvaljujući sopstvenom znanju i iskustvu, ali i podrškci dr Stevana Blagojevića i Instituta za opštu i fizičku hemiju. To su pretočili u nove proizvode prirodne kozmetike, a svoj rad će i u budućnosti obogaćivati.
- Radimo na novim poizvodima, a to su mineralno-vitaminske maske za lice i negujuće maske za ruke. Tu će biti i sapun za umorne noge, što spremamo za proleće 2024. Za vaše čitateljke želimo da organizujemo besplatnu radionicu za izradu prirodnih sapuna. Prijavu mogu poslati administratoru Fejsbuk stranice Bio sapuni - poručila je Miletićeva.
Inovativni projekat koji je dobio nagradu podržali su finansijski Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Evropska unija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)