Većina zna da se za završetkom praznika pojede gotovo sve kao i uskršnja jaja, međutim, mogima se nekada desi da to ne urade i da ona ostanu gotovo netaknuta. Iako su kod većine razlozi uglavnom isti - izbegavanje prejedanja ili jednostavno velika količina jaja koja ne stigne da se pojede, kod jedne devojčice je razlog bio potpuno drugačiji. Ona se zove Sibil Kuk i u vreme kada je dobila svoje specijalno, čokoladno uskršnje jaje imala je samo devet godina. Ipak, ostala je uskraćena za uživanje u svojoj poslastici zbog tadašnje neposredne invazije nacističke Nemačke na Poljsku na samom početku Drugog svetskog rata.
Jaje je gotovo 84 godine bilo netaknuto, da bi nakon tako dugog perioda bilo stavljeno na aukciju i sada je prodato. Gil Bolter, ćerka Kukove, koja ima 61 godinu, rekla je za britanski Gardijan da se u vreme kada je njena majka bila tek devojčica rat već uveliko nazirao, pa ju je njen ujak upozorio da mora da bude oprezna i da čuva jaje jer možda uskoro neće biti "čokolade u blizini".
- Rekao joj je da ga racionalno jede. Međutim, ona je bila toliko disciplinovana i poštovala je starije da nikada nije pojela nijedan komad jajeta - ispričala je Bolterova.
Sibil je uporno čuvala poslasticu tokom ratnih godina i nikada je nije otvorila do kraja života.
Sibil je umrla pre dve godine u 91. godini, dok čuveno jaje još ima plavo beli papir, na kojem je iscrtana baštenska scena devojčice sa kantom za zalivanje.
Kutija u kojoj se nalazi i dalje nosi ime vlasnika, što je ispisano olovkom i naznačena je godina, 1939. Očekuje se njegova prodaja po referentnoj ceni između 670 i 890 evra.
Možda vas zanima…
Bolterova, koja je direktor jedne ugostiteljske kompanije u Kardifu, ističe kako je njena majka volela "život i čokoladu".
- Pitali smo mamu kako je uspela da zadrži jaje tako dugo, a ona nam je rekla da nakon što ga je sačuvala tokom celog rata, nije bilo u redu da ga pojede. Samo je izgrebala malo papira s prednje strane kada je bila mala kako bi proverila da se iza njega stvarno krije čokolada - ispričala je Botlerova.
Budući da je jaje bilo kod nje tokom života, Sibil ga je sa sobom ponela i 1955. godine kada se udala i tako ga je 60 godina držala na polici u svojoj spavaćoj sobi u gradu Nitu u Velsu.
Botlerova smatra da bi jaje pronašlo pravo mesto u muzeju uz ratna sećanja njene mame.
Vlasnik aukcijske kuće Henson Aukcioners, Čarls Henson, rekao je da priča o jajetu podseća na ratnu štednju i poštovanje, kao i na devojčicu koja je bila toliko stroga prema sebi.
- Sibilino jaje podseća na te teške dane, a ona je pripadala generaciji koja je razumela teškoće. Naučena je da neguje i ceni i najmanje stvari. To je dobra karakterna osobina koju treba imati - istakao je Henson.
Komentari (0)