Bakingamska palata je dom britanskih monarha. Sagrađena je 1703. godine, a kralj Džordž III ju je 1762. pretvorio u ličnu rezidenciju. Dom britanskih monarha postaje 1837. godine, kada je na vlast došla kraljica Viktorija.
Oduvek je raskošna palata intrigirala javnost. Nalazi se u Vestminsteru i mesto je gde se Britanci okupljaju u vreme nacionalnog veselja, ali i žalosti. Državne sobe u Bakingemskoj palati otvorene su za posetioce svakog leta.
Bakingemska palata je bila prva Bakingemska kuća koju je Džordž III kupio za svoju suprugu kraljicu Šarlotu 1761. To je bila njihova porodična kuća, u blizini palate Svetog Džejmsa, gde su se održavali sudski poslovi. Preobražaj kuće u palatu desio se krajem 1826. Prvi arhitekta koji je radio na tom projektu bio je Džon Neš, ali je otpušten jer je premašio odobreni budžet. Kralj Vilijam IV je izabrao Edvarda Blora da završi palatu. Taj kralj se, međutim, nikada nije uselio u nju. Prvi monarh koji se tamo nastanio bila je kraljica Viktorija. Završni radovi na Dvoru obavljeni su neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata.
Bakingemska palata ima 775 soba - 19 državnih, 52 kraljevske i gostinjske, 188 spavaćih prostorija za osoblje, 92 kancelarije i 78 kupatila. Zgrada je duga 108 metara, duboka 120 i visoka 24 metra.
Više od 50.000 gostiju poseti Palatu svake godine za državne bankete, ručkove, večere, prijeme i zabave u bašti. Balkon Bakingemske palate jedan je od najpoznatijih na svetu otkako se tamo pojavljuju članovi kraljevske porodice.
Davne 1902, Palata je bila i prostor u kom je kralj Edvard VII operisan od peritonitisa. Operisan je u njoj, a te godine u avgustu Edvard VII je tu i krunisan. Jedini monarh koji je ovde rođen i umro jeste upravo Edvard VII. On je rođen 1841, a umro 1910. Vilijam IV je rođen u njoj, dok je kraljica Elizabeta II u njoj na svet donela prinčeve Endrua i Čarlsa.
Možda vas zanima…
Foto: Tanjug/AP
U ovom luksuzu tokom vladavine kraljice Elizabete II nisu uživali samo članovi kraljevske porodice, već i osoblje. Tako je posluga Bakingemske palate oduvek imala sopstveni bazen, teretanu, terene za tenis i skvoš, hor, biblioteku i 24 časa dostupno lično savetovalište. U tajnom dokumentu o Bakingemskoj palati, koji je objavljen prošle godine, otkrivene su veoma zanimljive o burnom životu dvorjana. Oni su navodno organizovali raskalašne žurke, ćesto praćene orgijama i uz mnogo alkohola. Nekada se tvrdilo da je pijankama prisustvovala i sama kraljica, ali to nikada nije dokazano, niti se ona ikada o tome oglašavala.
Članovi dvora kraljice Elizabete II zabranjivali su "obojenim imigrantima ili strancima" da obavljaju činovničke uloge u kraljevskom domaćinstvu bar do kasnih šezdesetih godina prošlog veka. Bakingemska palata je odbila da odgovori na pitanja o zabrani i kada je ta zabrana opozvana. Zapisi su pokazali da su pripadnici etničkih manjina bili zaposleni devedesetih. Dodaje se da se deceniju pre toga nije vodila evidencija o rasnom poreklu zaposlenih.
List Gardijan pisao je da je sedamdesetih godina vlada donela tri zakona za borbu protiv rasne i seksualne diskriminacije na radnom mestu, kojim su oštećeni mogli da svoj slučaj prenesu na sud. Međutim, to nije važilo za osoblje u kraljevskom domaćinstvu.
Foto: Tanjug/AP, Profimedia
Izuzeće, kako se dodaje, je produženo do današnjih dana, kada je 2010. godine Zakon o ravnopravnosti zamenio Zakon o rasnim odnosima iz 1976, Zakon o seksualnoj diskriminaciji iz 1975. i Zakon o jednakoj plati iz 1970. godine. Dugo godina kritičari su redovno isticali kako kraljevsko domaćinstvo zapošljava malo obojenih ljudi i generalno pripadnika manjinskih grupa.
Na hiljade istorijskih ličnosti posetilo je Bakingemsku palatu otkad je ona postala rezidencija suverena u Londonu. Između ostalih u njoj je boravio 7-godišnji Mocart, zatim Feliks Mendelson, Johan Štraus Mlađi, Čarls Dikens, Džon F. Kenedi, Mahatma Gandi, Nil Armstrong, Nelson Mendela...
Inače, decenijama se spekuliše da se unutar zidina Palate kriju tajne sobe koje nikada neće niti otvorene za javnost, a u koje je pristup imala samo kraljica Elizabeta II. Takođe, navodilo se da ispod dvora postoje kilometarski tajni tuneli povezani sa različitim delovima Londonda, ali ni to nikada nije dokazano.
Imajući u vidu da je britanska kraljevska porodica oduvek privlačila pažnju svetske javnosti, o njoj su se ispredale i mnogobrojne teorije zavera koje su utemeljenje "pronalazile" u misterioznom načinu života njenih članova. Osim bizarnih teorija da je kraljica vanzemaljac i pripadnik reptilijanaca, javljale su se i ozbiljne optužujuće priče da porodica u zatočeništvu drži mnogobrojnu decu čija se krv koristi za spravljanje navodnih eliksira mladosti i dugovečnosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)