Greg i Mišel Bruks dobili su ćerkicu Sejdi u decembru 2012. Međutim, ubrzo nakon rođenja lekari su joj dijagnostikovali Daunov sindrom. Malena Sejdi je provela dva meseca na odeljenju intenzivne nege, nakon čega je otpuštena kući.
Međutim, to je tek bio početak njenih zdravstvenih problema. Ubrzo se ispostavilo da ima i dijabetes koji može biti fatalan ukoliko se ne kontroliše redovno i ne drži pod kontrolom. Na predlog lekara roditelji su nabavili štene labradora kome su dali ime Heroj. Nije bio u pitanju običan ljubimac, već pas obučen da oseti promene šećera u krvi u dahu dete i shodno tome reaguje.
Sejdi i Heroj su rasli zajedno i postali su nerazdvojni prijatelji. Kad je imala četiri godine Sejdi je krenula u vrtić osam kilometara dalje od kuće.
- Heroj je bukvalno satima sedeo na tremu i kod prozora očekujući njen povratak kući. Veza između naše ćerke i psa je bila neverovatna. Tačno je znao da me upozori kad Sedji počne da pada šećer, ma neverovatno koliko je taj pas pametan - ispričala je devojčicina majka Mišel.
Jednog dana ona je odvela Sejdi u vrtić, a potom se vratila kući da priprema ručak.
- U jednom trenutku Heroj je počeo čudno da se ponaša. Cvileo je i zavijao kao da pokušava nešto da mi kaže. Bila sam iznenađena jer se nikad nije tako ponašao. U principu je miran i tih, ali sad je njegovo zavijanje postajalo sve glasnije. Neki čudan osećaj mi nije dao mira, pa sam pozvala vaspitačicu iz vrtića moje ćerke i zamolila je da joj proveri šećer - kazala je devojčicina mama.
Možda vas zanima…
Vaspitačica se ubrzo javila i rekla da su vrednosti u granicama normale i da nema razloga za brigu.
- Njene reči su me smirile, ali pas je nastavio da cvili. Koliko god sam pokušavala da ga umirim, nije prestajao. Ponudila sam mu poslasticu, ali je odbio i nastavio da zavija. Posle pola sata ponovo sam pozvala vrtić. Vaspitačica je izmerila šećer mojoj ćerki i umalo nije pala u nesvest. Njeno stanje je bilo alarmantno, ali kako Sejdi ima Daunov sindrom, nije umela da objasni vaspitačici da se ne oseća dobro. Odmah joj je dala lekove - ispričala je Mišel.
Kako se Sejdin niovo šećera normalizovao, tako je njen pas kod kuće odjednom prestao da cvili i zavija.
- Gledao me onim svojim pametnim okicama i mahao repom kao da je znao da je upravo spasao život našoj ćerki. Dala sam mu poslasticu koju je u slast pojeo. najčudnije od svega je što je vrtić naše ćerke udaljen osam kilometara od naše kuće gde je bio Heroj i nikako mi nije jasno kako je na toj razdaljini uspeo da oseti da je naša ćerka u opasnosti - rekla je majka devojčice, a prenosi sajt wjla.com.
Prema rečima Mišel pas zaista nosi pravo ime i heroj je cele njihove porodice. U međuvremenu Sejdi je porasla i sad ima 12 godina. Roditelji su joj nedavno doneli novo štene labradora kako bi Heroj mogao da ode u zasluženu penziju.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)