Kada prođete pored mostova, ispod petlji autoputeva ili pored autobuskih stanica, negde na klupi ćete videti uznemiravajuće prizore koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Život beskućnika mnogima od nas će izazvati sažaljenje ili bes iako mi u suštini ne možemo mnogo toga da učinimo da promenimo njihovu sudbinu. Prema podacima, između 6 i 24 odsto beskućnika ima pored sebe ljubimca.
Ipak, reakcija većine ljudi kada vide životinju pored beskućnika se tumači kao štetna za tog psa ili mačku toliko da je životinjama potrebno "spasavanje", prenosi Psihologija danas. Mnogi ljudi nude novac beskućnicima u zamenu za psa ili mačku. Stručnjaci navde da je takva percepcija potpuno netačna i da su ljubimc koji borave pored beskućnika jedni od najsrećnijih ljubimaca.
Kada beskućnici dovedu životinje u bolnicu oni pokazuju povezanost i stvarnu sterpnju odvajanja sve dok se ponovo ne sastanu.
Stručnjaci napominju da je razloga za to mnogo. Pre svega, beskućnici provode 24 sata sa njima svakodnevno. Takođe, trude se da njihovi ljubimci pojedu svu ili makar pola hrane koju imaju. Stalna pažnja, prvi izbor hrane i potpuna odanost su veoma dobri za život kada je ljubimac u pitanju.
Psi su zaštitnički nastrojeni prema onima koje vole. Oni mogu da nanjuše opasnost i odličan su izbor društva. Deljenje života sa životinjom beskućnicima daje svrhu i osećaj korisnosti i svrhe što o nekome brinu.
Kada su u pitanju zakoni koji štite životinje, minimalni standardi koji se moraju ispuniti za vlasništvo kućnih ljubimaca je da ne budu napušteni bez hrane i vode a termin sklonište je relativan jer kuća ili stan im nisu potrebni, ali je poželjno da imaju krov nad glavom poput šatora ili vreće za spavanje gde mogu svoje telo prlagoditi u prirodan položaj.
Iako neki tvrde da ih beskućnici drže kako bi zaradili novac i izazvali sažaljenje, stručnjaci tvrde da postoji jaka veza između beskućnika i ljubimaca i da je to obostrani korisni i dinamični odnos, koji uključuje emocionalne, psihološke i fizičke interakcije ljudi i životinja.
Komentari (0)