Mala Amelia, kojoj su lekari davali samo 23 odsto šanse da preživi nakon što su otkrili cistu na njenoj pupčanoj vrpci, uskoro će proslaviti svoj drugi rođendan. Njena majka, Laura iz Engleske već je imala komplikovanu trudnoću u ranoj fazi, boreći se sa ekstremnim jutarnjim mučninama i hipermobilnošću, koja joj je izazivala česta ispadanja kukova, kolena i gležnjeva.
Međutim, tokom ultrazvučnog pregleda u 20. nedelji trudnoće u februaru, sonograf je primetio izraslinu na pupčanoj vrpci bebe.
- Odlučili smo da saznamo pol bebe tokom pregleda, ali dok smo bili kod sonografa, odmah sam osetila da nešto nije u redu. Doktorka je rekla da beba na glavi ima izraslinu, koja se zapravo nalazila na mojoj pupčanoj vrpci. Bbila je to izuzetno retka cista, toliko retka da je nikada ranije nisu videli. Prebačena sam u dve bolnice pre nego što je stanje moglo da se tretira. Imali smo neke od najboljih neonatalnih lekara u zemlji koji su se brinuli o nama, a jedino na šta su mogli da se oslone bila je jedna studija iz 2005. godine. Rekli su nam da naša beba ima 23 odsto šanse za preživljavanje, a zatim sam saznala da moram proći intrauterinu transfuziju krvi u 23. nedelji. Bilo je strašno - istakla je ova žena, a o tome je pisao i Lajf nus (Life news).
Laura je morala da ostane potpuno mirna tokom transfuzije.
Možda vas zanima…
- Da sam samo zakašljala, a imala sam infekciju pluća u tom trenutku ili da sam kimula, moglo je da se završi katastrofalno. Tiho sam plakala dok mi je lekar držao ruke kako bih ostala stabilna, jer je morao da stoji 25 minuta i imao je prozor od samo 4 mm za proceduru - objasnila je ova žena.
Tokom narednih 12 nedelja, Laura i njen suprug Rajan morali su da idu u bolnicu 19 puta, a svaka poseta trajala je osam sati, uključujući i putovanje. Iskustvo je ozbiljno narušilo Laurino mentalno zdravlje, pa se trudila da ne razvije preveliku emocionalnu povezanost sa bebom iz straha od najgoreg.
Njihova ćerka Amelia rođena je carskim rezom u 32. nedelji trudnoće, sa svega 1,3 kilograma. Nakon rođenja, otkrivene su dve ciste, jedna veličine bubrega odrasle osobe, a druga veličine grejpfruta.
- Kada se Amelia rodila, nisam mogla da skrenem pogled prema njoj. Tražila sam znak u očima neonatalnog lekara da će ona preživeti. Na prvoj slici deluju preplašeno, kao da se sprema najgore. Mislim da su se pripremali za izuzetno težak trenutak i nisu znali kako će beba reagovati. Ali na drugoj slici, ona je počela da plače i olakšanje na licima lekara govori sve - objasnila je Laura.
Amelia je premeštena u specijalizovanu jedinicu za brigu o bebama gde je ostala pet nedelja.
- Bilo mi je veoma teško. Bila sam potpuno preplavljena i traumatizovana, stalno u strahu da ćemo je izgubiti. Imala sam ogroman strah i anksioznost sve vreme. Još uvek nismo znali da li će naša beba preživeti, bilo je užasno. Tri nedelje nisam mogla ni da je nazovem imenom. Zvala sam je samo "beba" ili "mala". Plašila sam se da ću se previše vezati i da ću je izgubiti. Bila je tako sičušna - kada je došla kući, imala je jedva 1,8 kilograma", dodala je.
Boreći se s postporođajnom depresijom i osećajem usamljenosti, Laura je odlučila da se priključi humanitarnoj organizaciji za prevremeno rođene bebe i pokrenula je svoj podcast. Srećom, Amelia je uspela da pobedi sve prepreke i sada će proslaviti svoj drugi rođendan".
BONUS VIDEO:
Komentari (0)