San svake majke je da detetu ostvari sve želje, a one koje se u poznijim godinama ostvare u toj ulozi ne žale ni za čim kako bi svom jedincu ispunile želje, pogotovo one koje se tiči školovanja. Tako je postupila i Ljiljana, kada je njen sin Uroš izrazio želju za studiranjem u Beogradu.
- Znala sam da ću dati sve što imam da mu omogućim koliko-toliko normalan život. Bila sam mu i otac i majka otkad mu je otac preminuo pre 15 godina. Prodala sam sav svoj zlatni nakit, sve što sam ikada dobila za slavu, svadbu, rođenje deteta, da mu platim sobicu u kojoj će moći da uči bez cimera, bez buke. Imamo omanju kuću u selu nadomak Čačka. Uroš je oduvek pričao kako želi da ode u Beograd i tamo nastavi život i završi fakultet - započinje ova žena svoju priču.
Lepo mu je išlo učenje, u roku je dao prvu godinu. Slabo je izlazio, a onda je početkom druge godine upoznao Anđelu.
Shutterstock/Phoenixns
Ta devojka nije mogla nikog da ostavi ravnodušnim, pomislila je Ljiljana.
- Visoka, lepa, doterana, prava gradska devojka. Posle par meseci zabavljanja doveo ju je da se upoznamo. Ušla je u našu kuću na štiklama koje su zapinjale za stari parket koji se podigao, jer nam crep na tom mestu godinama prokišnjava. Pratio ju je trag jakog parfema, nosila je torbicu na kojoj je pisalo ime skupog brenda. Bila je osunčana usred zime i imala nadograđene nokte i kosu. Ipak, uprkos svemu, činila se iskrenom. Rekla je otvoreno da ne može da se zamisli u selu, ali da je zaljubljena u mog Uroša i to mi je bilo dovoljno. Kao majka, samo sam želela da on bude srećan - nastavila je ova žena.
Dva meseca kasnije, stigla je vest - Anđela je bila trudna. Oboje su se ubrzo doselili kod Ljilje, u malu, prizemnu kuću na selu.
Možda vas zanima…
- Nadala sam se porodici, zajedništvu. Umesto toga, počeo je pakao. Anđela je pred Urošem bila nasmejana i blaga, a čim bi on otišao na posao koji je morao da nađe kako bi izdržavao Anđelu i bebu, pretvarala se u drugu osobu. Nije volela ništa ovde. Ni kuću, ni miris sela, ni pogled na šumu, a najmanje mene. Nazivala me pogrdnim imenima, govorila da sam staromodna, nepismena, da je ovo "rupa bez signala i života". Ćutala sam. Trpela. Pravdala sam je trudničkim hormonima - nastavlja Ljilja.
shutterstock.com
Devojčica koju je rodila bila je prava lepotica. Anđela je insistirala da se zove Laura. Uroš je pristao. Sve je činio za mir.
- Nije prošlo ni dva meseca, jedne noći čula sam ih kako se raspravljaju. Već ujutru, ni Anđele ni Laure nije bilo. Nestale su bez reči. Samo je parfem ostao da lebdi u hodniku. Uroš je sedeo slomljen. Rekao mi je da mu je priznala da nikada nije prestala da bude u vezi sa starijim muškarcem, porodičnim prijateljem. U selo je došla samo jer je trudnoća bila neplanirana i skrivala se od sveta, "bogu iza kičme" kako kaže. Taj čovek je sada saznao za njenu trudnoću, kao i Lauru i čini se da mu ne smeta. Rekla je da moj Uroš može da viđa ćerku samo za rođendane, na po dva sata. Od tog dana, moj sin više nikada nije bio isti. Nije završio fakultet. Nije se oženio, nije se vratio za Beograd. Nije se nasmejao srcem. Uvek samo prođe. Kada pomenem Lauru brzo izađe iz kuće, iza njega ostane tišina - završava Ljliljana.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)