Milica je rođena i odrasla u staroj beogradskoj porodici u centru grada. Sa roditeljima je živela u saloncu koji je njena majka nasledila od oca. Igrala se u parkovima, školovala u najboljim školima i učila francuski od malih nogu.
Upisala je Pravni fakultet s namerom da postane advokat, ali je sudbina imala drugačije planove za nju.
- Na drugoj godini sam upoznala Branislava. Studirao je Poljoprivredni fakultet, bio je potpuno drugačiji od beogradskih mangupčića zbog čega mi se i dopao. Odrastao je na selu, imao je zdrave stavove i nije se ustručavao da radi i najteže poslove ako je trebalo - počela je svoju ispovest Milica.
Ova plavokosa, nežna devojka odmah je osvojila Branislava. Planula je ljubav i ona ga je upoznala sa roditeljima.
- Bili su oduševljeni, prihvatili su ga u našu porodicu raširenih ruku. Ja sam se malo pribojavala kako će me prihvatiti njegova porodica, ipak su oni bili tradicionalisti. Kad sam prvi put otišla kod njega nisam mogla da verujem sopstvenim očima. Imali su veliko imanje, prelepu kuću, dvorište, voćnjak... Sve je bilo pod konac, plaćali su radnike koji su vodili računa o imanju i bili su prilično imućni - dodala je ona.
Ona ne krije da se najviše probojavala susreta sa majkom svog dečka, ali ispostavilo se da je pogrešila.
Možda vas zanima…
- Dočekala me je raširenih ruku, srdačno i domaćinski. Nutkala me je svim i svačim, hrana je bila prava domaća i fenomenalna. Bila sam oduševljena selom, mirom i usporenim načinom života. Dopala mi se ideja da mi deca bosonoga trče po travi u dvorištu i odrastaju okruženi prirodom. Kad me je Branislav zaprosio, bez razmišljanja sam pristala da se udam za njega i iz Beograda se preselila na selo - rekla je ova Beograđanka.
Schutterstock
Svadbu su, po običaju, platili njegovi roditelji koji su za sina i snaju odvojili čitav sprat velelepne kuće.
- Imali smo svoj izlaz i ulaz sa dvorišne strane, praktično smo bili fizički odvojeni od njegovih roditelja koji su živeli u prizemlju. Svekrva mi je stalno govorila kako mladi par kao što smo mi treba da ima svoj kutak i svoj mir. Ni u šta se nije mešala, a ja nisam mogla da verujem da sam imala toliko sreće sa svekrvom - dodala je Milica.
U roku od tri godine rodila je dvoje dece, prvo sina, pa ćerku. Najveća pomoć bila joj je upravo svekrva.
- U početku nisam ni primećivala sitne promene kod nje. Svaki put kad bih skuvala ručak ona je imala zamerke, ali mi je to uvek govorila onako nežno i suptilno. Nisam tome pridavala značaj. Prvi sukob je izbio kad su nam u goste došli njena sestra i zet. Ja sam presvlačila ćerkicu koja je još bila beba, a svekrva mi je zamerila: "Ćero, kod nas je običaj da kad ti gosti ulaze u kuću ostavljaš sve kako bi ih dočekala", rekla mi je. Onda je počela da mi zamera što kupujem skupe šampone, kozmetiku, a ja sam ćutala. Ipak smo živeli od njihovog novca. Ko ima para, taj vodi glavnu reč u kući - rekla je Milica.
Shutterstock
Varnice su sevale između njih dve mesecima, a vrhunac sukoba dogodio se na sahrani zeta.
- Prvo me je naterala da uđem u prostoriju gde su držali telo pokojnika i zahtevala je da ga poljubim. Nikada u životu nisam videla mrtvog čoveka, ali nisam htela da je uvredim. Na kraju sam mu poljubila ruku, iako sam bila vidno zgrožena. Bila je sredina avgusta, išli smo kroz selo ka groblju, a ona mi je istrgla venac iz ruku i zamerila mi da dok je ona živa ja neću u crkvu i na groblje ići "golih nogu". E tu mi je pukao film: "Pa kevo, nećeš da gledaš taj film! Na plus 40 da nosim čarape, ne pada mi napamet. Dosta mi je tvojih seljačkih običaja!". Umalo nije pala u nesvest kad sam joj tako odbrusila - prisetila se Milica.
Na opšte iznenađenje svekrva joj je odgovorila istom merom.
- Pa ti, ćero, onda idi nazad u tvoj Beograd - poručila joj je svekrva, zajediljivo je pogledavši.
Svetlana i danas živi sa mužem i decom na selu, ali je komunikacija sa muževljevom majkom svedena na minimum i samo kad mora, da ih ne bi ogovarali u selu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)