Iza nas su vremena kada žene nisu imale pravo da odlučuju o svom telu, što je, nažalost, često dovodilo do tragičnih sudbina. Poslednjih godina priče o zabrani abortusa posnovo su aktuelene posebno u Americi. Dok se lome koplja oko ove teme zaboravlja se kako je nekad bilo i kad su žene umirale nakon nelegalnog i loše urađenog pobačaka.
Priča jedne porodice iz 1919. godine svedoči o surovosti tog doba i bolnim posledicama društvenih normi koje su žene ostavljale bez izbora. Praunuka je ovu priču čula od svoje prabake i drago joj je bilo što ne živi u vremenu u kojem je njena prabaka odrastala.
- Te rane zore, probudio me očev glas. Imala sam samo sedam godina. Rekao je tiho, ali ozbiljno: "Dođi da poslednji put vidiš i da se oprostiš od svoje majke" - prisećala se njena prabaka.
Tadašnja sedmogodišnjakinja je sa braćom i sestrama ušla u malu kuhinju.
- Na drvenom stolu ležala je naša majka, nepomična, okružena krvlju koja se slivala po podu. U sobi je vladala teška tišina, prekinuta samo jecajima. Taj prizor bio je poslednje i jedino sećanje koje sam sačuvala o svojoj majci. Tu prestaju sva lepa sećanja na moje detinjstvo - govorila je ova baka kasnije unucima i praunucima.
Bakin otac je bio čovek koji nije oklevao da preuzme užasan čin. Naime, on je slučajno ubio svoju suprugu, izvodeći nelegalni abortus. Nikada za to nije odgovarao, nikada nije osećao grižu savesti. Nakon smrti žene, odlučio je da ćerku pošalje kod rođaka na farmu, dok su ostala deca ostala kod kuće. Verovao je da je postupio ispravno, jer je porodica već bila previše brojna da bi se izdržavala.
Možda vas zanima…
U to vreme, informacije o kontracepciji i abortusu bile su zakonom zabranjene. Žene nisu imale pravo glasa, niti da odlučuju o sopstvenim telom, i sopstvenom životu. Intimni odnosi u braku smatrali su se obavezom, a ne izborom.
- Kao i mnoge žene tog doba i ja sam bila lišena bilo kakve mogućnosti da odlučujem o svom potomstvu. Srećom, svoju decu sam rodila i bogu sam zahvalna na tome - ispričala je svojoj praunuci jednom.
Ovakve sudbine nisu bile retkost. Žene širom sveta suočavale su se sa istim problemom, prinuđene da rizikuju sopstveni život jer nisu imale nikakvu alternativu. One koje su preživele, često su nosile doživotne fizičke i emocionalne posledice.
Priče poput ove podsećaju na cenu koju su mnoge žene morale da plate, kako bi buduće generacije mogle da žive sa većom slobodom i pravima. Danas, priča ove bake živi kroz generacije. Tragični kraj njene majke ostaje podsećanje na vreme kada ženama nije bilo dozvoljeno da budu vlasnice sopstvene sudbine.
Komentari (0)