Nedeljko Popović, poznati srpski pesnik i pisac, zabeležio je i priredio jednu posebnu priču koja se prenosi s kolena na koleno. Ova priča o ljubavi, časti, poštenju i viteštvu, ističe se svojom jedinstvenošću i dubokim porukama koje nosi.
Priča o vitezu Milovanu nas vodi kroz vreme i prostor, otkrivajući nam lik čoveka velikog srca, Viteza Milovana. Ovaj junak priče pokazuje ne samo hrabrost i junaštvo, već i izuzetno razumevanje koje ga je činilo daleko ispred svog vremena. Njegova dela i reči i danas predstavljaju inspiraciju i primer vrednosti kojima bi trebalo da težimo.
Prema Popovićevim zapisima, čitava priča odvija se u okolini Plava, u prelepom ambijentu Crne Gore.
Prenosimo priču u celosti:
Milovan se skinuo i legao. Legao je i čeka Stanu koja još uvek sedi na stolici.
Rekao joj je da dođe, ali Stana je samo gledala u pod.
- Možda je s nekim zgrešila. Ali ću joj oprostiti. Niko neće ni znati - pomislio je on.
Ponovio joj je da dođe ponovo, ali ona je tvrdila da ne može.
- Bila si već s nekim? - pitao je, a ona je odmah odgovorila "Ne".
Ništa mu nije bilo jasno pa je pitao u čemu je problem.
- Ja volim drugog – poče da plače – al ništa nisam imala s njim. Oprosti. Molim te, oprosti, morala sam da ti to kažem ranije. Ali sam mislila da ću moći. Sada vidim da ne mogu. Ne mogu. Srce neće - rekla je ona kroz suze.
Schutterstock
Milovan je pitao kada ga je upoznala, a ona ga je šokirala odgovorom da zapravo nisu ni reč prozborili.
- Znam samo da se zove Petar i da živi u susednom selu. Svake nedelje dođe na konju na pijac. A pijac je ispod mog prozora. Već nedeljama, u isto vreme, izađem na balkon i mi se gledamo - ispričala mu je ona, a on je pitao "Samo to"?
Stana je tvrdila da joj je to bilo dovoljno.
- Dobro - rekao je nesrećni Milovan.
- Spavaj, pričaćemo kad svane. Razumem te. Sve je u redu - rekao joj je i u zoru je uzjahao konja.
Krenuo je u susedno selo, tog srećnika Petra da potraži.
- Uđi, sedi, samo da se umijem… - rekao je čovek koga Stana voli, visok, crn i naočit.
Sedeli su jedan preko puta drugog. Kucnuše se dve čašice.
- Kojim dobrom, prijatelju? - upita Petar.
Milovan mu je odgovorio da dobro nije za njega, već za Petra.
- Ja sam, kao što si možda čuo, juče oženio Stanu - Petar mu je rekao da je čuo.
Petar se pitao odakle ovako rano kod njega kući.
- Voliš li je? - upita Milovan.
Petar uzdahnu. Još jednu nasu.
- Ne mogu da odgovorim na to pitanje. To je tvoja žena i gotovo je sad - rekao je kroz uzdah.
Milovan mu je poručio da ništa nije gotovo.
- Nisam je ni poljubio. Kao ni ti. Ako je voliš, pođi sa mnom i vodi je, netaknutu - šokirao je Petra rečima.
Oblio ga je znoj.
- Kako da je vodim… Nije pošteno. Šta će reći svet iz oba sela?
Milovan je tvrdio da je pošteno:
- A svet nek priča šta hoće. Ne bi bilo pošteno da ona pati. Ni ti da patiš. Ni ja da ljubim što mi Bog namenio nije. To ne bi bilo pošteno. Nego, voliš li je?
Petar reče da je voli.
Nakon sat vremena, dva čoveka su se na konjima probijala kroz pljusak i stigla pred kuću Milovana. A nakon dva sata, Stana je ušla u novi dom.
- Ko je ovo sine? - pitala je majka Petra, gledajući u lepu Stanu, pokislu, nenaspavanu, zbunjenu i srećnu.
Petar je sve ispričao roditeljima, a oni su čutali.
- Taj čovek, taj Milovan, on nije čovek. On je vitez, sine moj - izgovorili su njegovi roditelji, a Petar je to potvrdio.
Majka ga je posavetovala da i on bude vitez, a pitao se kako.
- Imam li ja tri kćeri? Imaš li ti tri sestre? Hajd ponovo na konja, sine moj. Greh je da takav vitez ostane bez žene. Idi i dovedi ga. Nek bira koju će - rekla mu je majka.
Nakon dva sata, dva čoveka, od kojih jedan vitez beše, jahala su po suncu koje je granulo iznenada.
Tako je Milovan izabrao lepu Božicu i odveo je u dom, u kom je još uvek mirisala posteljina, neizgužvana i čista. I jedni i drugi su živeli srećno, do kraja života.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)