Ova dirljiva ispovest žene po imenu Čelsi Dort, koja je odrasla u Juti, očigledno s potpuno drugačijim iskustvom od svog muža, Afroamerikanca, pruža dubok uvid u izazove života u mešovitoj porodici. Kroz ličnu priču o svakodnevnim strahovima, nesvesnim predrasudama i društvenim nepravdama, ona nas vodi kroz vlastite misli i borbe koje nisu samo lične, već se tiču šire društvene stvarnosti. Ova žena razmatra svoju poziciju kao žena svetle puti u mešovitoj porodici, suočena s realnošću da i dalje postoji dubok jaz u društvu, u kojem se čak i najmanji incidenti mogu pretvoriti u potencijalnu opasnost.
Njena priča poziva na razmišljanje o tome kako mržnja i predrasude utiču na svakodnevni život, ali i o tome kako se boriti za bolje sutra, uprkos svim teškoćama.
Njenu ispovest prenosimo u celosti.
Kao belkinja odrasla u Solt Lejk Sitiju, Juta, nisam mogla da shvatim dubinu strahova koje je moj muž, Afroamerikanac, nosio svakodnevno. Sećam se razgovora sa jednim čovekom koji mi je tada rekao:
- Biće teže nego što misliš, bićeš suočena sa stvarima koje nisi očekivala.
Tada sam bila uvređena, verujući da ćemo kao porodica imati samo srećne trenutke. Ali, sada, dve i po godine kasnije, kao žena koja je prošla kroz mnoge teške trenutke, shvatam sve što mi je tada promaklo.
"Uhapsili su muža pred mojim očima"
Jedan od najtežih trenutaka bio je kada je moj muž, zbog isteka registracije, uhapšen pred mojim očima, lisicama vezan i bačen na pod. Tada nisam mogla da shvatim da će naš najmlađi sin biti optužen za "kidnapovanje" svog oca samo zato što je on Afroamerikanac, dok su me drugi hvalili što sam "usvojila malog Afroamerikanca". Shvatila sam da su mržnja i predrasude duboko ukorenjene u društvu.
Takođe, shvatila sam koliko moji strahovi i nesvesna nepažnja mogu da ugroze moju porodicu. Nedavno smo imali problem sa pokvarenim svetlom na autu, a moj muž je bio stalno paranoičan da bi nas policija mogla zaustaviti. Zamišljajući da bi se nešto moglo desiti, pitala sam se: Šta ako smo mi sledeći?
Shvatila sam da su mnogi ljudi u ovom svetu pogođeni svojim iskustvima i strahovima. Naša porodica, kao i mnoge druge, svakodnevno se suočava s tim. Ovaj svet je pun ljudi, a svi oni donose odluke koje oblikuju našu stvarnost – odluke o tome ko je dobar, a ko loš, ko zaslužuje poštovanje, a ko ne. Međutim, mnogo je lakše gledati na sve kao "nas protiv njih", dok je u stvarnosti borba zapravo dobra protiv zla.
Kako želi da vaspita i svoju decu
Kroz sve što sam prošla, shvatila sam da je mržnja nešto što se uči. Niko se ne rađa mržnjom u sebi, to je osećanje koje raste iznutra. Iako je jednakost nešto čemu se nadamo, ona nije realnost koju imamo danas. Živimo u svetu u kojem mržnja rađa još veću mržnju, i nasilje ne donosi mir.
Promene koje želim da vidim u svetu ne dolaze sa pravdom za one koji su nepoštovani, već sa obrazovanjem i odgajanjem nove generacije da poštuje zakon i jedni druge. Razumem sada, više nego ikada, da je bitno učiti decu da loše odluke imaju loše posledice, i da život nije uvek pravedan. Ne možeš promeniti sve u svetu, ali možeš uticati na ono što je u tvojoj moći – kako odgajaš svoju decu i kako se ponašaš prema drugima, prenosi FaithIt.com.
Na kraju, sve se svodi na to da ljude treba gledati kao ljude, bez obzira na boju kože, verovanja ili bilo šta drugo. Rasizam je još uvek prisutan, ali mi imamo moć da naučimo našu decu da veruju u bolje sutra, da nastoje biti bolji i da ne mrze. Jer, ako mržnja rađa mržnju, ljubav i poštovanje mogu roditi razumevanje i mir.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)