Ljudska bića su ipresivna mešavina različitih stavova, uverenja, tažnji, čežni i želja. Već duže vreme psiholozi pokušavaju da proniknu u proces zaljubljivanja i doabrira partnera. Emocije su u našem mozgu ukorenjene na način koji je teško razumeti.
Ipak, one, po prirodi stvari, na spontan i gotovo magičan način prodiru u nas, našu ličnost i naše želje. Jednom kada opijenost zaljubljenosti izgubi na intetzitetu i njene iskre rasteraju oblaci svakodnevice, moći ćemo da vidimo stvarno stanje stvari. Do tada, portal Srećna Republika vam otkriva proces selekcije jednog zaljubljenog uma.
pexels.com
Kako radi zaljubljeni mozak?
Kada istražujemo procese koji se dešavaju u našem mozgu kada smo zaljubljeni, gubi se malo od te čarolije i magije i koračamo putem ka nekom hladnijem svetu u kojem nas određuje hemija, ta opojna mešavina neurotransmitera koja nam omogućava da dodirnemo nebo i sa njega skinemo zvezde. Endorfini, enkefalini i feniletilamin su “krivci” za našu euforiju i sreću. Oni nam poput injekcije ubrizgavaju dozu pozitivnih emocija. Ali šta je to što je okidač ovog procesa i kako se to naš mozak zainteresuje za neki određeni tip osobe, umesto za neki drugi?
Prva teorija - Sličnost sa porodicom
Ponekad nas privlače ljudi zbog kojih se osećamo dobro jer nas na neki način podsećaju na naše roditelje ili na voljene i dobro poznate osobe iz našeg najbližeg porodičnog okruženja. Ovo nam pruža osećaj sigurnosti i samopouzdanja. Osećamo privlačnost jer nam ove osobe deluju tako srodno i poznato, a druženje sa njima nam pruža prijatan osećaj sklada.
pexels.com
Druga teorija - Poklapanje
Druga teorija je teorija “poklapanja“. Prema naučnicima, kada se zaljubimo, činjenica da posedujemo zajednička iskustva, da smo prošli kroz iste stvari, da imamo sličan ukus i vrednosti nosi veliku težinu, piše portal lamenteemeravigliosa.it. To je dobar način da izaberete saputnika za život, budući da svi ovi aspekti čine život lakšim i uzbudljivijim. Ova druga vrsta srodnosti vam može značajno obogatiti život.
Treća teorija - Osećaj divljenja
Dešava se nekada da se divljenje pretvori u ljubav. To nam se dešava sa osobom koja na nas deluje kao uzor, u kojoj vidimo vrline i karakteristike koje smo oduvek želeli kod sebe, a koje na neki način nikada nismo ostvarili. U ovakvim okolnostima privlačnost je usmerena ka ljudima koji su veoma različiti od nas, privlače nas ljudi puni samopouzdanja, ekstrovertni i preduzimljivi, dok smo mi sami malo nesigurni i stidljivi. Na kraju krajeva, suprotnosti se privlače jer se dopunjuju i zadovoljavaju međusobne potrebe.
Možda vas zanima…
pexels.com
Četvrta teorija - Da li je sve to samo hemija?
Mnoga istraživanja ukazuju na važnost feromona. To su supstance koje luče neke od naših žlezda u predelu usana, pazuha, vrata i prepona. Oni su neprimetni, ljudi ih ne osećaju zbog organa koji se zove „vomeronazal“, koji funkcioniše nezavisno od čula mirisa. Najbolje su opisani kao mirisi koji stvaraju senzacije. To je nešto jedinstveno u svakom čoveku, nešto što nas na neki način definiše kao jedinku.
Komentari (0)