Vladeta Jerotić akademik, lekar, neuropsihijatar i psihoterapeut, profesor i književnik rođen je kao sin jedinac u činovničkoj porodici u Beogradu 2. avgusta 1924. godine. Nakon završene osnovne škole upisao je Drugu mušku gimnaziju, gde je najradije slušao predavanja iz istorije i teologije. Specijalizirao je neuropsihijatriju 1957. godine, a potom u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju 1958–1961. godine.
Svoje prvo zaposlenje pronašao je na Univerzitetskoj nervnoj klinici u Beogradu gde je radio kao asistent do 1963. godine. Tada prelazi u bolnicu ,,Dr Dragiša Mišović”, na prvo psihoterapeutsko odeljenje osnovano u Jugoslaviji kod primarijusa dr Vladislava Klajna. Radeći na razvoju psihoterapije u Srbiji, gotovo 20 godina bio je načelnik Psihoterapeutskog odeljenja. Tu je stekao veliko iskustvo u radu sa pacijentima i postao primarijus. Interesovanje koje je prelazilo okvire medicine i hranilo istraživački duh je Jerotića odvelo iz psihijatrije i psihoterapije u kulturnu antropologiju.
Profesor Jerotić preminuo je 4. septembra 2018. godine i iza sebe ostavio veliki trag. Njegove mudrosti su ostale zapisane kao vodilje. U svojoj bogatoj karijeri često je govorio o porodici, ljubavi i životnim vrednostima.
Citati i mudrosti Vladete Jerotića i danas se pamte i ostaju u amanet budućim generacijama. Ove četiri mudrosti o ljubavi svi moramo upamtiti:
1. "Čovek je zadovoljan i naslađuje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli. Ljubav i radost svakako su čovekove osobine i doživljaji koji ga čine najvećom snagom prirode"
2. "Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami"
3. "Niko poludeo nije od apstinencije - to vam kaže Vladeta Jerotić"
4. "Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge"
Komentari (0)