Kada je saopšteno da je američki biolog Meri Elizabet Brunkov (61) zajedno sa kolegama Fredom Ramsdelom i Šimonom Sakagučijem, dobila Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu, to nije samo bilo dostignuće života za naučnicu iz Oregona, nego i retka čast, jer Brankov je postala tek 66 žena koja je dobila prestižnu nagradu.
Koliko je teško ući u povlašćeni klub dama koje su osvojile klasičnu "mušku nagradu" kao što je slučaj sa zaostavštinom Alfreda Nobela, najbolje pokazuje podatak da su od 1901. do 1920. godine, samo četiri žene osvojile ovo priznanje.
Tanjug/AP Photo/Lindsey Wasson
Takođe, Brunkov je prva dama posle pet godina koja je osvojila Nobelovu nagradu.
Istine radi, lavovski deo priznanja za žene je usledio u periodu od 2001. do 2024. godine - i čak 36 dama je osvojilo ovu nagradu.
Jedina žena koja je dva puta, i to za različite nauke, osvojila priznanje je Marija Kiri - ona je 1903. osvojila nagradu za fiziku, a 1911. za hemiju.
Možda vas zanima…
Wikipedia/Fotograv. - Generalstabens Litografiska Anstalt Stockholm
Najveća nepravda je učinjena Lize Majtner koja je bila ključna za otkriće nuklearne fisije, međutim 1944. ona uošte nije bila ni nominovana za nagradu koja je dodeljena njenom saradniku Otu Hanu.
Wikipedia/lecturing at Catholic University, Washington
Tu nije kraj, po zvaničnim podacima Nobelovog komiteta, Majtner, koju je Ajnštajn zvao nemačkom Marijom Kiri, je čak 19 puta bila nominovana za hemiju i neverovatnih 30 puta za fiziku, i nijednom nije postala dobitnica.
Koliko je ostatak sveta cena najbolje pokazuje činjenica da je 109. element nazvan majtnerijum po njoj.
Slično se desilo i Džoslin Bel Bernel, koja je otkrila pulsare - brzo rotirajuće, snažno magnetizovane neutronske zvezde. Entoni Hjuviš 1974. dobio Nobelovu nagradu za astronomiju, a Bernel je bila ignorisana.
Iako je njen doprinos međunarodno priznat, Nobelov komitet ga je zanemario.
Komentari (0)