Čuveni trubač Dejan Petrović (40) imao je samo 14 godina kad mu je umro otac Mićo. Ipak, raskošan muzički talenat koji je od njega nasledio odveo ga je u muzičke vode i vrlo rano Dejan se izborio za mesto jednog od najboljih srpskih trubača. Život muzičara su stalna putovanja, a 2. avgust 2017, kad je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, nikad neće zaboraviti.
- Uvek volim da naznačim da je bio Sveti Ilija, jer negde smatram da su mi on i Gospod bog sačuvali glavu na ramenima i ostavili me među živima - kazao je Petrović.
Ne zna kako je ostao živ
Vraćajući se sa nastupa automobil u kome je bio je sleteo s puta, prevrnuo se nekoliko puta, a sva stakla na kolima su popucala. Auto je toliko bio uništen da je mogao samo da ga proda na otpad.
- Uvek uzdahnem kada se setim toga. Dogodilo se tako što je leto, sezona, sviralo se non-stop, pun gas, svaki dan su maltene bile neke svirke. Bilo je negde oko tri sata popodne. Ušao sam u tunel, a kada izađete, sa desne strane vam je manastir Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Taj tunel je bio jako mali i kako sam ušao u njega ja sam zaspao. Kroz celi tunel sam vozio spavajući, srećom u mojoj traci. Kako je auto polako počeo da silazi sa puta, senzori su počeli da pište, da me upozore da kočim. Međutim, problem je bio kako sam autom bukvalno "uzjahao" taj betonski stub na ivici proširenja. Probudio sam se u sekundi i počeo da kočim, međutim, motor je prevagnuo zbog težine i survao sam se - rekao je Dejan prisećajući se detalja nesreće.
Prilikom pada njegov automobil se više puta prevrnuo, izvalio jedno, pa drugo drvo. Iskočili su erbegovi.
- Sećam se svake sekunde, svakog udarca. Možda je sve to trajalo 10, 20 sekundi niz liticu. Kad sam video gde sam sleteo, nisam verovao da sam živ. To je litica nekih 70 metara! Imao sam malu ogrebotinu na nozi, jer sam nosio šorts i modricu na ruci - dodao je on.
Možda vas zanima…
Kako priznaje, osećao se potpuno ok sve dok nije izašao gore do puta i asfalta.
- Kad je popustio adrenalin nisam mogao da pijem vodu, nisam mogao da zapalim i držim cigaretu, nisam imao nikakav osećaj. Samo se smejao, kao da se ništa nije dogodilo. Valjda je to bilo stanje potpunog šoka! Insistirao sam da me što pre prebace u bolnicu jer mi je bilo nelogično da nešto u meni nije puklo od onolikog prevrtanja - kazao je čuveni trubač.
Na putu ka bolnici, počeo je da mu otiče stomak, pa je pomislio da ima unutrašnje krvarenje, ali je to zapravo bila posledica straha i stresa. Kada je ušao u bolnicu, počeo je da peva, ni sam ne zna zbog čega. Međutim, kad se sve sleglo, usledili su problemi druge vrste.
- Imao sam problem i sa spavanjem - kako zaspim, tako skačem dva metra u krevetu. Sanjao sam šta mi se dogodilo, sanjao sam prevrtanje, lišće i pucanje drveća oko mene. Vremenom sam uz pomoć stručnjaka prevazišao probleme sa spavanjem. To je jako jedan veliki šok za mene. Dosta onako stresnih situacija u životu je bilo, taj udes, kasnije korona i negde u koroni zbog svega toga da li će biti posla, šta će biti sa ljudima iz orkestra, onda sam dobio anksioznost. Ovo prvi put u javnosti pričam, pričam masi ljudi. Iz kog razloga? Iz razloga što masa ljudi ima anksioznost - rekao je Dejan.
Ankcioznost i napadi panike
Čuveni trubač je po prvi put progovorio o anksioznost kako bi drugi ljudi mogli da prepoznaju o čemu se radi i da potraže pomoć lekara.
- Mnogi ljudi imaju anksioznost, a ne mogu da je prepoznaju i ne znaju šta je. Kasnije kada sam krenuo da pijem terapiju pomislio sam da bih spomenik digao onome ko je izmislio terapiju za anksioznost - dodao je on.
Dejan priznaje da je dugo nakon nesreće imao problema da dođe u televizijsku emisiju, imao je strah da izađe na binu, da se obrati publici, da stupi u komunikaciju sa nepoznatim ljudima... Vremenom, uz pomoć terapije, ti problemi su nestali i sada potpuno normalno funkcioniše. Probleme sa anksioznošću je imao i pre nesreće, ali nije bio svestan toga.
- Tek 10, 15 dana posle nesreće ja sam shvatio šta sam zapravo doživeo. Prva noć je bila pakao. Na svaki, bukvalno svaki sekund kad sklopim oči odmah bih čuo pucanje u autu. Trebalo mi je dugo vremena da se oslobodim tih strahova i da ponovo spavam u autu, što je za nas muzičare važno jer često jedino tako možemo da se odmorimo između koncerata - rekao je Petrović.
On je godinama imao probleme, a da toga nije bio ni svestan, sve dok nije potražio pomoć stručnjaka nakon nesreće.
- Najviše mi je pomogao razgovor stručnjakom, pa sa suprugom, jer me ona najbolje poznaje, kao i molitva u crkvi, vera. Ja kad sam iskočio iz auta video sam zid od dvorišta manastira Nikolje i monahinje. Posle pet, šest dana otišli smo u manastir i odneli prilog u taj manastir, dosta mi je molitva pomogla - naglasio je Dejan.
Posle anksioznosti usledili su napadi panike i straha.
- Bio sam sa mojim drugom sa kojim maltene ceo život pijem kafu. Sedeli smo u kafiću u kojem sedimo maltene svako jutro kada sam ja u Užicu. Bilo je prelepo, sunčano, sedimo u bašti, pričamo, smejemo se. Samo sam u jednom momentu osetio neki naboj straha, kao da su mi se noge odsekle. Prvi put ssam se sreo s tim, ne znam ni kako bih to opisao. Ostao sam bez glasa, nisam mogao da pričam, a bila je puna terasa, samo sam želeo da se negde sklonim. Uleteo sam u toalet, počeo da se umivam i u momentu mi je proradio mozak da imam panični napad - iskren je bio slavni trubač.
Obratio se psihijatru, koji je porodični prijatelj, bilo mu je mnogo lakše posle razgovora. On mu je postavio dijagnozu i počeo je da pije terapiju, ali bilo je potrebno dva meseca kada se osetio bolje.
Kako je objasnila Snežana Mrvić, psiholog sa Instituta za mentalno zdravlje, ono što se dogodilo Dejanu Petroviću je trauma i takvo stanje treba razlikovati od stresa.
- Stres je nešto što mi svakodnevno imamo i svakodnevno proživljavamo. Trauma je mnogo jačeg intenziteta, u njegovom slučaju to je bila saobraćajna nesreća. Ako to potraje mesec dana sa flešbekovima, snovima i sa strahom da se možda prođe pored mesta gde se trauma dogodila, to sve liči na nešto što se zove posttraumatski stresni poremećaj - rekla je ona.
ATA images
Kako je naglasila, porodica igra bitnu ulogu u prevazilaženju tog poremećaja, kao i neko od stručnjaka.
- Mnogi ljudi će nekako da gurnu pod tepih to što im se događa. Anksioznost je sama po sebi vrlo neprijatna i jedna trpnja. Vi trpite, prosto, vaš jedan ceo psihički unutrašnji aparat trpi jedno neprijatno osećanje, stalno je neki strah, stalno je neka strepnja i stalno iščekivanje da će se nešto loše dogoditi - navela je ona.
Mrvićeva je navela i neke simptome koji ljudi često zamene sa drugim bolestima.
- Može se pojaviti ubrzan rad srca, pa ljudi pomisle da imaju infarkt ili da imaju probleme sa želucem i da prođe dosta vremena dok se ne jave stručnjaku. Iz anksioznosti se često javljaju i fobije. Pa imate strah, na primer, da letite avionom, strah od ljudi, ne možete da se vozite gradskim prevozom, a morate da idete na posao. To su situacije gde se javljate za pomoć, gde je pored farmakoterapije, psihoterapija vrlo važna - poručila je ona u emisiji "RTS Ordinacija".
BONUS VIDEO:
Komentari (0)