U srcu Beograda, preko puta Trga Nikole Pašića, ušuškao se Istorijski muzej Srbije. Prepoznaćete ga po replikama srpskih srednjevekovih crkava na samom ulazu, ali pravo blago krije se tek kad kročite unutar ovog zdanja. Već na ulazu sačekaće vas raskošni plašt i kruna kralja Petra I Karađorđevića, kao i replika njegovog prestola, sa kog je vladao jedan od najznačajnijih srpskih kraljeva s početka 20. veka.
Ali, to je tek početak neobičnog i uzbudljivog „putovanja“ kroz srpsku istoriju gledano kroz prizmu luksuznih kruna i odora srpskih vladara i vladarki, u prvom redu Nemanjića. Zahvaljujući inovativnom pristupu vrhunskih stručnjaka, okupljenih oko ovog muzeja, posetioci imaju priliku da vide idealno rekonstruisane
Nacionalno blago
Kako je za Srećnu republiku ispričala doktor istorijskih nauka i direktorka ovog muzeja, dr Dušica Bojić, srpski narod ima razloga da se ponosi svojim precima.
- Pre pet godina vođena nekom Božijom blagodeti, kao da mi je neko „šapnuo“ na uho: "Ovo mora da se uradi". Sa kolegama iz muzeja došla sam na ideju da pored tematskih počnemo da radimo na jednoj stalnoj izložbenoj postavki. Pored naših kustosa, okupila sam vrhunski stručni tim, sam vrh i eminenciju srpskih istoričara, arheologa i etnologa, ali i umetnika filigranista kako bismo uradili rekonstrukciju insignija, kruna, krstova, žezla srpskih vladara i vladarki - povela nas je kroz ovo uzbudljivo istorijsko putovanje dr Bojić.
Foto Nebojša Mandić
Urađeno je devet od 10 planiranih kruna vanvremenske lepote, pred kojima posetiocima zastane dah. Kruna cara Dušana, rađena prema freski iz manastira Lesnovo u Severnoj Makedoniji, delo je talentovanog umetnika i filigraniste Gorana Ristovića Pokimice, koji je šest meseci pažljivo radio svaki detalj. Prema
podacima sa njegovog sajta, koristio je čak 13 tehnika za izradu, kruna je sačinjena od srebra sa 24-karatnom pozlatom, ima rubine, safire, ametist, lapis lazuli i slatkovodne bisere, a teška je 1,69 kg. Pokimica je radio i idealnu rekonstrukciju krune kralja Milutina prema fresci iz manastira Studenica, krunu despota Stefana Lazarevića (na osnovu freske u manastiru Manasija), krunu despota Đurađa Brankovića sa esfigmenske povelje...
Pored Pokimice, koji je uradio većinu od devet izrađenih kruna, za ovaj važan posao angažovana je i radionica Marsela i Simona Čivljaka (uradili su krunu kraljice Jelene Anžujske, jabuku na žezlu Svetog
Možda vas zanima…
- Na svim urađenim predmetima stavljena je državna punca kao bi bili obeleženi kao srpsko državno, nacionalno blago. Krune su mahom rađene od čistog srebra, 24-karatne pozlate, krupno drago kamenje, ali napravljeno takvom tehnikom da je najpribližnije pravom prirodnom dragom kamenu. Korišćeni su i slatkovodni biseri - objasnila je dr Bojić.
Ovaj projekat je mnogo više od oživljavanja burne srpske istorije - ovo je komadić srpske duše koji je dosad čuvan samo na freskama srednjevekovnih svetinja. A da bi se došlo do trenutka da krune i žezla budu izložena u muzeju, bilo je potrebno mnogo rada vrhunskog stručnog tima koji vodi računa o svakom, pa i najsitnijem detalju. U timu koji je sačinjen na predlog dr Bojić, između ostalih su se našli prof. dr Smilja Dušanić Marjanović, koja se bavi izučavanjem srpskog srednjeg veka, istoričar umetnosti i akademik Dragan Vojvodić, prof. srpskog jezika Viktor Savić, vizantolog Predrag Komatina, Nina Glibetić, koja radi na univerzitetu Sen Deni u Americi, Marko Aleksić, episkop moravički Tihon Rakičević, etnolog Miroslav
Vujović, Vuk Dautović i mnogi drugi.
- Nismo želeli ništa da prepustimo slučaju jer smo želeli da pored neosporne lepote vladarskih insignija, krune i žezla budu i istorijski precizni, koliko je to moguće. Svaki detalj, svaki biser i dragulj na krunama morao je da stoji tamo gde mu je mesto - naglasila je direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
Pored stručnog, formiran je i tim zadužen za izradu predmeta, a prvog koga je pozvala bio je umetnik i filigranista Goran Ristović Pokimica s kojim je muzej već sarađivao prethodnih desetak godina.
- Sećam se da sam ga pozvala u objasnila mu šta želim, a Goran je odjednom zaćutao. U trenutku sam pomislila da se prekinula veza, a onda je on progovorio: "Radimo mi to Dušice u Kraljevu, ali nam sedam vekova niko to nije naručio!“ - prisetila se ona.
Prema rečima dr Bojić, pored kruna i žezla, neodvojivi deo postavke su impresivni kostimi koje je zajedno sa svoji timom uradila najpoznatija srpska kostimografkinja, Jelena Stokuća.
- Ona vodi čitav jedan tim od 10 ljudi koji se bave ne samo kostimima, već i obućom, nakitom... Sve se šije ručno. Uradili su 10 vladarskih kostima dinastije Nemanjića, kao i odeždu despota Stefana Lazarevića i despota Đurađa Brankovića. Biseri na krunama su svi pravi, rečni, kao i na odeždama iz Sopoćana, a na ostalima su stakleni biseri, zato što ih ima toliko mnogo, pa je nemoguće kupiti i staviti toliko pravih. Sada Jelena Stokuća radi na dva božanstvena kostima - Kataline, supruge Dragutina, čiji kostim je poluviznatijski i polueveropski, kao i odeždu Jovana Olivera. U pitanju je jahaća odežda za koju smo dobili donaciju - Vitor Ristović nam je poklonio 2, 2 kilograma sitnih slatkovodnih bisera u spomen na svog sina Vidoja. Oni će biti izveženi na odeždi Jovana Olivera - otkrila je dr Bojić.
Foto Nebojša Mandić
Uzbudljiva će biti i ova 2025. u Istorijskom muzeju Srbije. Već krajem januara očekuje se da stigne oklop cara Dušana, koji je nosio tokom bitke na Velbuždu. U muzeju se već nalazi šlem kome fali samo perjanica, a koji će upotpuniti oklop Dušana Silnog, jednog od najvećih vladara u istoriji Srbije.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)