Bračna i ljubavna priča kneginje Ljubice Obrenović i kneza Miloša Obrenovića ima sve elemente drame kakvu samo život može da napiše. Miloš je bezobzirno varao lepu Ljubicu, čijoj su se lepoti mnogi divili. Ona mu je rodila osmoro dece, a kada joj je prekipelo, uzela je Miloševu kuburu i ubila njegovu ljubavnicu Petriju.
Njeno devojačko prezime bilo je Vukomanović, bila je ćerka Radosava i Marije Vukomanović. Glavni posrednik udaje za Miloša Obrenovića bio je Nikola Milićević Lunjevica, koji je pregovore oko udaje završio sa Milanom Obrenovićem, bratom kneza Miloša, i to na četrdeset dana od smrti njenog oca.
Kum na venčanju, koje je bilo 1806. godine, bio je Karađorđe, stari svat Lazar Mutap, a ručni dever Nikola Milićević Lunjevica.
Ljubica je bila poznata kao stroga i samosvesna i često je zauzimala sopstveni stav u politici. Zbog toga je nekoliko puta dolazila u ozbiljne sukobe sa knezom Milošem.
Wikipedia
Uoči udaje Ljubica je "bila najviđenija među devojkama iz sve okoline". Čak i ako se preterivalo u opisu Ljubičine lepote, mladi beg Tokatlić imao je dovoljno motiva da se zagleda u stasalu Srezojevčanku. On je pomišljao na njenu otmicu, ali nije se usuđivao da je ostvari, plašeći se gneva svog strica, starog Selim-bega Tokatlića, dobro raspoloženog prema raji.
U nju se zagledao godinu ili dve pre izbijanja Ustanka brat po majci Milana Obrenovića, Miloš Teodorović, kasniji srpski knez.
Možda vas zanima…
U poznim godinama, dok je boravio u Beču, knez Miloš se setio kako je upoznao Ljubicu. Napuštajući svog zeta Savu, možda 1802. ili 1803. godine, pre nego što se konačno doselio kod polubrata Milana, Miloš je preko Pranjana, na putu za Brusnicu, prošao kroz Srezojevce. Na jednom od srezojevačkih potoka ugledao je Ljubicu i majku, koje su belile platno.
Wikipedia
- Čim videh Ljubicu, ostaše mi oči na njoj. Ona i majka joj, opaziše mene, iziđoše iz vode, i spustiše skute (bejaše ih stid od mene da duboko gaze). Ja pregazih vodu, i, na drugom bregu, sedoh obuvati se. Ošljario sam valjda čitav sahat, samo da duže gledam Ljubicu. E, jest bila lepa za čudo - rekao je Miloš.
Pitanje Miloševe ženidbe postavilo se ponovo tek posle izbijanja Prvog ustanka. Iz kneževe priče saznajemo da je vojvoda Milan isprosio Ljubicu i doveo je u njihov dom. "Kad sam se oženio bilo mi je oko 24 godine." Wikipedia
Miloš i Ljubica uzeli su se u proleće 1806. godine. Milan je pozvao Karađorđa da kumuje. Tad su se Karađorđe i Miloš prvi put sreli i upoznali.
U autobiografiji knez Miloš kazuje da je s Ljubicom rodio "dece osmoro, to jest, četvoro muških i tako ženskih" (Petar, Petrija, Jelisaveta, Ana, Milan, Marija, Mihailo i Todor). Roditelje su nadživela samo dva deteta, ćerka Petrija i sin Mihailo, a Jelisaveta majku. Knez i kneginja trudili su se da vaspitaju svoju decu, ali zamisao i uloženi napor nisu bili na nivou jedne vladarske porodice. Nijedno njihovo dete nije bilo sistematski obrazovano.
Poznato je da je Knez Miloš bio veoma neveran. Jednom je tako ukrao iz turskog roblja lepu Petriju i doveo je kod Ljubice u Crnuću da joj služi. Svojom lepotom, mladošću, vrednoćom i veštinom u svakom poslu bila je desna ruka kneginje Ljubice, a svojom veselom naravi i šaljivošću unela je vedrinu i svežinu u kneževu kuću. Ona se Ljubici od početka nije dopala.
Petrija je ostala u Crnući i pošto se kneginja Ljubica odselila u Kragujevac 1818. Knez Miloš je do 1817. retko dolazio u Crnuću, ali su njegovi odnosi sa Petrijom počeli pre nego što se Ljubica odselila. Ljubomorna na lepu Petriju, ona je često prebacivala knezu zbog njihovih šala i smeha, dok jednom prilikom nije zatekla muža i Petriju u krevetu.
Wikipedia
Kneginja se potom preselila s decom i mužem u Kragujevac, odakle je knez češće odlazio i ostajao u Crnući. Početkom 1819. godine Petrija mu je rodila ćerku, kojoj su dali ime Velika.
Kneginja Ljubica dugo nije rađala, ali je početkom 1819. godine bila trudna. To joj je ulilo samopouzdanje i ona je rešila da prekine kneževu ljubavnu romansu. Prethodno je saznala od svojih doušnika, među kojima je bio i Vasa Popović, njen rođak, da se na kneza vrši pritisak da se oženi milosnicom Petrijom. Verovalo se da Ljubica ne može više da rađa, a knezu je bio potreban naslednik. Od Petrije su se mogli nadati muškom detetu.
Wikipedia
Kneginja Ljubica se pojavila u martu 1819. godine u Crnući, iznenadivši kneza i Petriju. Zatekavši Petriju kako namešta sobu, upitala ju je:
- Kome spremaš dve postelje, Petrija?
- Spremam jednu gospodaru, drugu meni.
- A gde ću ja spavati noćas?
- Vala Bogu, prostrana je kuća!
- Zar tako, Petrija?
- Nisam ti ja kriva što ti Bog nije dao - drsko odgovori mlada, ne obazirući se na Ljubicu.
- A kad meni nije Bog dao, ja ću dati tebi - reče Ljubica i dohvati knežev pištolj kojim je ubila Petriju.
Od Miloševog besa je spasla ju je samo činjenica da je bila trudna.
Neposredno pred smrt 1843. godine, ona se pokajala što je ubila Petriju:
- Mnogo greha imam, njih će mi milostivi Bog sve oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se neće mi nikad oprostiti! Kud me zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubijala sve njegove prijateljice, mogla bih pobiti toliko sveta! Grešna druga, šta učinih! - jadikovala je Ljubica.
Ljubica je umrla 26. maja 1843. u progonstvu u Novom Sadu, tada Austrijskom carstvu. Sahranjena je u manastiru Krušedol na Fruškoj Gori.
Komentari (0)