U istorisjkim knjigama Jelena Petrović, supruga vožda Karađorđa, opisana je kao skromna, povučena i veoma vredna žena. Imala je težak život, naročito posle ubistva Karađorđa 1817. Međutim, kao i Ljubica Obrenović, supruga Miloša Obrenovića, i Jelena je došla glave muževljevoj ljubavnici Mariji, čak je dobro platila "plaćenom ubici" Pavlu Cukiću da to uradi.
Rođena pod turskom upravom, najlepše bračne godine je provela odvojena od muža, koji je vojevao bojeve u Prvom srpskom ustanku, a nakon sloma i kasnije ubistva supruga provela je u izbeglištvu u južnim predelima Austrougarske.
Tek joj je pred kraj života omogućeno da se vrati u domovinu, a kada je umrla, kako se pisalo, pola Šumadije joj je došlo na sahranu u Topolu. Sahranu po državnim počastima organizovala je kneginja Ljubica, kojoj je bila venčana kuma kada se udavala za kneza Miloša Obrenovića.
Wikipedia
Jelena, devojačko prezime Jovanović, rodila se u selu Masloševo. Otac joj je bio jasenički obor-knez Nikola Jovanović. Rano je ostala bez majke, a kasnije su joj otac i dva brata poginuli kao hajduci, tako da je živela kod tetke Bisenije u selu Jagnjilu.
Njena porodica je bila bogatija od Petrovića. Iako se materijalno stanje Petrovića popravilo u vreme kada je Đorđe stasao za ženidbu, prosidba je bila odbijena i to veoma verovatno zbog porodičnog siromaštva.
Ono što nije mogao da ostvari načinom koji su običaji propisivali, Đorđe je ostvario otmicom. Pošto je već stekao iskustvo u hajdukovanju, on je ugrabio Jelenu iz Jagnjila i odveo je kući. To se moglo dogoditi u rasponu od jeseni 1785. do proleća 1786.
Možda vas zanima…
Wikipedia
Jedan od čestih vidova nasilja turske vlasti bilo je silovanje žena i insistiranje na pravu prve bračne noći. Takva sudbina je mogla da zadesi i Jelenu. Na osnovu zabeleške Vuka Karadžića znamo da je čitluk-sahibija, Mula Husein, poslao Đorđa da mu kupi jarčeve. Koristeći njegovo odsustvo došao mu je u kuću i obratio se njegovoj majci Marici.
- "E, Marice! Ti se sačuva od mene i ćerke sačuva, ali snaju nećeš sačuvati". Potom joj je pružio jedan dukat sa jezivim rečima: "Na, uzmi to, pa Jelena doveče da spava sa mnom" - rekao je tada Mula Husein.
Marica Petrović je, navodno, po predanju, odgovorila Turčina od dolaska te večeri.
- Sačekaj da devojka prvo omiriše svoje, pa onda tuđe cveće - uzvratila mu je ona mudro.
Kada je saznao šta se dogodilo, Karađorđe je ugrabio pušku da ubije Mula Huseina, ali ga je majka Marica odgovorila od toga "jer bi to samo porodici donelo ropstvo i propast". Ubedila ga je da se čitava porodica skloni u Habzburšku monarhiju "pre nego što se zlo desi".
Wikipedia
Bekstvo Petrovića u Srem dogodilo se nedugo posle Vaskrsa 1786. Mula Husein je poslao poteru za beguncima u kojoj je učestvovao i stari svat sa Karađorđeve i Jelenine svadbe, izvesni Mijat iz Ivanče, koji se trudio da tražeći ih, u stvari, zametne tragove progonjenih.
Tokom noćenja nadomak Beograda, pre samog ilegalnog prelaska granice, Karađorđev otac Petar je počeo da se premišlja, hteo da se vrati kući i u trenucima malodušnosti čak pretio da će "zbeg odati Turcima". Marica je tada zaklela sina Đorđa da ubije oca. Telo nesrećnog oca, koga je sin "oborio iz puške", sahranjeno je u jednom potoku i mnogo kasnije obeleženo jednim kamenom. Noseći sa sobom teret oceubistva porodica je prešla u Srem na posed manastira Krušedol, gde je Jelena sa svekrvom Maricom muzla manastirsku stoku, dok je muž Đorđe bio manastirski šumar.
Kao i mnoge druge ustaničke starešine, ni Karađorđe nije bio veran svojoj ženi. Poznata je njegova vanbračna afera sa jednom devojkom, koju je nakon oslobođenja Beograda izvukao iz harema i zadržao za sebe. Ta žena je bila Marija iz Brusnice, mesta blizu Gornjeg Milanovca, koja je neposredno pre ustanka odvedena u turski harem u Beogradu. Da bi sakrio ovu vezu od supruge Jelene, Karađorđe je Mariju prerušio u mušku odeću, uključio je u svoje bećare i svuda je vodio sa sobom, javno je nazivajući Marjan. Kada je Jelena saznala za tu aferu, naložila je budućem vojvodi Pavlu Cukiću da ubije nesrećnu Mariju sredinom 1808, što je on i učinio za dobru svotu novca. Karađorđe je oplakao Mariju, ali je Cukiću oprostio na molbu svoje žene i rođaka.
Karađorđe je 1817. ubijen iz političkih razloga, a njegovu smrt je naredio Miloš Obrenović, iako su bili venčani kumovi. Nakon muževljeve smrti, Jelena je izgubila pravo na njegovu penziju i živela je od milostinje i prodaje ili rasprodaje pokućstva. Iako su je Rusi pritiskali da se sa decom preseli u Novomirgorod, tome je odolevala. U to vreme je pisala knezu Milošu Obrenoviću, oslovljavajući ga sa "Svetleši Knjaže i Visokopočitajni kumo" i tražila dozvolu da se vrati kući.
Knez Miloš Obrenović je u dogovoru sa ruskim vlastima odobrio porodici Karađorđević povratak u Srbiju 1831. Međutim, povratak je odložen do 1839, kada ga je konačno ostvario Toma Vučić Perišić, bivši Karađorđev bećar.
Perišić je porodicu Karađorđević te, 1839. godine privremeno prvo smestio u Negotin, a od okobra te godine, kako su zabeležile prve srpske novine Novine Srbske, da su u Beogradu.
Pošto je 1840. ustoličen za vladara, knez Mihailo Obrenović (prva vladavina) voždovici Jeleni je dodelio penziju od 1.500 talira godišnje.
Jelena Karađorđević je preminula u dubokoj starosti 9. februara 1842. Sahrana je bila velika i dosta sveta je došlo da je isprati, uprkos velikoj hladnoći. Opelo je služio beogradski mitropolit Petar Jovanović u tek izgrađenoj Sabornoj crkvi u Beogradu. Knez Mihailo ju je ispratio do Varoš-kapije, dok je njegova majka, kneginja Ljubica, pratila kovčeg svoje kume sve do Topole. Na putu se narod okupljao kako bi odao počast Karađorđevoj udovici. Nije doživela da vidi izbor sina Aleksandra za srpskog kneza naredne godine. Njeni posmrtni ostaci su premešteni u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu u aprilu 1912. godine.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)