U svetu gde brzina i rutina često prevladavaju, jedan vozač autobusa pokazao je da je sve moguće kada postoji želja da se pomogne drugima. Nedavna scena sa Džinom Habardom, koji je već više od 20 godina slep zbog dijabetesa, podseća nas da ponekad ne treba mnogo da bismo nečiji život učinili lakšim.
Džin je od trenutka kada mu je dijagnostikovan dijabetes morao da se suoči s brojnim izazovima.
Jedan od najvećih bio je gubitak vida, ali to nije uticalo na njegovu odlučnost da živi nezavisno. Iako je slep, Džin je nastavio da se oslanja na javni prevoz i svakodnevno putuje na posao. Mnogi bi pomislili da mu takav život nije lak, ali on je to prihvatio kao svoju novu stvarnost i naučio da se snalazi u "crnom svetu" oko sebe, oslanjajući se na memorisane rute i mape kretanja.
Međutim, nedavna promena u izgradnji puta dodatno je zbunila Džina i njegovu svakodnevnu rutinu. Za njega, kao slepog čoveka, nedostatak poznatog početnog mesta od kojeg je mogao da krene značio je kao da je izgubio orijentaciju u "bespuću". Bio je zbunjen, ali nije ni slutio da će u tom trenutku naići na nekoga ko će mu pomoći.
Tadaus Tarner, vozač autobusa, primetio je Džinovu nesigurnost na stajalištu i odlučio da preduzme akciju. Bez razmišljanja je zaustavio autobus, izvadio ključeve i odlučio da Džinu pomogne da stigne na njegovu uobičajenu rutu.
Iako su svi putnici verovatno imali svoje obaveze i ciljeve, Tadaus je pokazao da ponekad treba da usporimo i učinimo nešto za nekog drugog.
Tadausov nesebičan čin pomogao je Džinu da se sigurno vrati kući, a ceo incident podseća nas koliko je važno imati ljude poput Tadausa, koji su spremni da žrtvuju svoje vreme kako bi pomogli drugima.
U svetu koji je često prepun žurbe i individualizma, Tadaus je podsetio sve nas na vrednosti ljudskosti, empatije i zajedništva.
Komentari (0)