Veći broj ljudi pozvan je da učestvuje u ispitivanju u koje vreme najčešće jedu, budući da su mnogobrojna istraživanja pokazala da konzumiranje hrane nakon određenog doba dana može da poveća rizik od pojave opasnog zdravstvenog stanja. Prema istraživačima, obedovanje kasnije tokom dana može značajno povećati nivo šećera u krvi i samim tim i rizik od dijabetesa.
Nova studija objavljena u časopisu Nutrition and Diabetes, pokazala je da je konzumiranje više od 45 odsto dnevnih kalorija posle 17 časova povezano sa povišenim nivoima glukoze. Takođe, otkriveno je da je to povezano sa štetnim posledicama po zdravlje bez obzira na težinu i telesnu masnoću osobe. Kako je izvestio španski novinski sajt El Debate, autorka studije, dr Diana Diaz Rizolo, je objasnila da uporno visoki nivoi glukoze mogu dovesti do povećanog rizika od nastanka dijabetesa tipa 2.
- Takođe, dolazi do povećanog kardiovaskularnog rizika zbog oštećenja krvnih sudova uzrokovanih visokim nivoom glukoze i veće hronične upale, koja pogoršava kardiovaskularno i metaboličko oštećenje - naglasila je Diaz Rizolo.
Istraživanje, koje su sproveli na Univerzitetu u Španiji i Univerzitetu Kolumbija, obuhvatilo je 26 učesnika starosti između 50 i 70 godina koji su imali prekomernu težinu ili gojaznost, predijabetes ili dijabetes tipa 2. Uporedili su toleranciju na glukozu među učesnicima podeljenim u dve grupe. Ove grupe su klasifikovane kao oni koji rano jedu, koji su konzumirali najviše kalorija pre kasnih popodnevnih sati, i koji jedu kasno, koji su jeli 45 odsto ili više dnevnih kalorija nakon 17h. Obe grupe su konzumirale istu količinu kalorija i hranu tokom dana, ali u različito vreme.
shutterstock.com
Učesnici su koristili mobilnu aplikaciju za snimanje obroka u realnom vremenu. Glavni nalaz je da su oni koji su kasno jeli imali lošiju toleranciju na glukozu, bez obzira na težinu ili sastav ishrane.
Takođe, imali su tendenciju da konzumiraju veće količine ugljenih-hidrata i masti tokom kasnih popodnevnih i večernjih sati.
Možda vas zanima…
Dr Diaz Rikolo, koja je, inače, stručnjak za gojaznost, dijabetes i starenje, istakla je da je noću sposobnost tela da metabolizira glukozu smanjena jer se lučenje insulina i osetljivost ćelija na ovaj hormon smanjuju zbog cirkadijalnog ritma.
- Tim ritmom upravlja centralni sat u mozgu koji koordinira sa dnevnim satima. Dosad je personalizovana ishrana bila zasnovana na dva glavna pitanja: koliko jesti i koju hranu odabrati. Ovom studijom, novo pitanje dobija na značaju u kardiometaboličkoj prevenciji: "Kada jesti?" - objasnila je doktorka.
Ona savetuje da unos hrane prvenstveno treba da se dešava tokom dana i da najveći unos kalorija treba da bude za doručak i ručak, a ne u vreme čaja i večere.
Komentari (0)