U prednovogodišnje doba, kada su domovi ispunjeni radošću, a pokloni putuju dragim ljudima, jedna priča o samoći i ljubavi bez pravih gestova dirnula je srca mnogih. Na prvi pogled čin darivanja treba da donese toplinu i sreću, ali u ovom slučaju otkriva nešto mnogo dublje - bol starca koji je, uprkos raskošnim poklonima, ostao zaboravljen od svojih najmilijih.
Dirljiva scena odigrala se kada je poštar stigao na vrata jednog deke noseći veliki crveni paket sa trakom u boji zlata. Nadao se da će obradovati starca, ali je naišao na tužnu priču koja ga je duboko dirnula.
- Hvala, stavi na sto - rekao je deda, a na njegovom izrazu lica jasno se videla tuga.
Zapanjen, poštar nije mogao da obuzda iznenađenje.
- Gospodine, zar niste zadovoljni ovim divnim poklonom? Zar niste srećni zbog tako lepog gesta? - upitao ga je poštar.
Starac mu je tada otkrio bolnu istinu. Naime, njegova ćerka jedinica, od kada se bogato udala, više ga nikada nije ni pozvala, niti posetila. Jednom godišnje od nje i njenog uspešnog muža dobija skupoceni paket, koji ga uopšte ne intersuje, budući da ništa na ovome svetu ne može da popuni prazninu u njegovom srcu koja je ostala.
- Ne mogu da prihvatim, niti da otvorim taj paket. Zaista ne mogu. Svake godine ćerka mi pošalje paket sa napomenom: "Od tvoje ćerke i njenog muža!" Nikad čestitka, nikad pismo, nikad poziv da provedemo Božić zajedno. Hajde da ti pokažem nešto - rekao je i uveo poštara u sobu.
Poštar je ostao bez reči. Soba je bila puna neotvorenih paketa, svaki poklon ćerke ovog poštenog čoveka iz mnogo prethodnih godina. Poštar je bio zbunjen, upitao je straca zašto nijedan paket nije otvoren. Kada je pogledao u lice ovog deke ugledao je suze u njegovim očima.
- Ne. Unutra nema srca, unutra nema nimalo ljubavi - bio je odlučan on.
Na kraju, starac je podelio mudrost koja ga vodi kroz život.
- Tvoje lice uvek mora da bude ogledalo tvog srca. Zato se prvo uveri da ti je srce dobro. Budi srdačan prema ljudima. Ali ne rukama koje uzimaju, već srcem koje daje - citirao je deka belgijskog pisca Fila Bosmansa.
Komentari (0)