Ponekad mali gestovi ljudskost mogu napraviti razliku između života i smrti. Ovo je priča o poštaru iz Severne Dakote, Amerika, koji je zbog brige i prijateljstva sa starijom ženom uspeo da joj spase život. U svetu u kome su međuljudski odnosi često površni, Džoš Hefta je pokazao koliko je važno biti pažljiv prema drugima, čak i kada je to deo svakodnevne rutine.
Svakog dana ovaj poštar vozi uobičajenom rutom i prolazi pored kuće Alis Paške. Ta devedesetčetvorogodišnja baka ga je svakodnevno dočekivala, a ponekad bi ga pozvala na čaj ili kolač. Međutim, u januaru se Alisino stanje pogoršalo i sve teže se kretala. Džoš je primetio da jednog dana kada je prispela pošiljka za Alis, ona nije bila ispred kuće na uobičajenom mestu. Zato je Hafta odlučio da joj lično ostavi poštu ispred vrata, umesto da je odloži u poštansko sanduče.
Ipak, jednog hladnog zimskog dana u januaru, pošto je doneo poštu, kada je pokucao i pozvonio na vrata, nije bilo odgovora. Već zabrinut za Alis, Džoš je tada čuo tihi glas koji uporno zove u pomoć. U tom trenutku, iako zapanjen, znao je da mora brzo da reaguje.
Vrata su bila zaključana, pa ih je nogom otvorio. Kada je ušao, zatekao je Alis kako nepomično leži na podu. Kasnije je saznao da je ona dan ranije pala i da nije mogla da ustane. Znala je da će Džoš doći, pa je sačuvala svu snagu da ga pozove u pomoć. Ležala je tamo sasvim sama skoro 20 sati.
Zahvaljujući Džošu, starica je preživela.
- Bukvalno mi je spasao život - rekla je Alis.
Nakon ovog incidenta, Alis se preselila u starački dom da bi bila sigurnija, ali Džoš i dalje redovno posećuje svoju staru prijateljicu. Džošova herojska reakcija nije prošla nezapaženo. Dobio je nagradu General Postmaster, što je najveća čast koju poštar može dobiti u SAD. Takođe, njegovo ime biće upisano na Zidu heroja u Vašingtonu.
Komentari (0)