Viktor Habard bio je beskućnik i pune tri godine je sedeo na istom mestu na travnjaku u jednoj ulici u Vebsteru u Teksasu. Bez obzira na to da li je padala kiša, grejalo sunce ili duvao vetar, on je uvek bio na istom mestu. Vremenom je lokalno stanovništvo toliko naviklo na njega da su prolazili ne obraćajući pažnju. Niko ga ništa nije pitao, a on je samo sedeo i nije pravio nikakve probleme.
Jednog dana prišla mu je žena po imenu Džindžer Sprauz i kroz razgovor saznala da se zove Viktor i da ima 32 godine. Brzo je shvatila da ima mentalne probleme. Kad ga je upitala zašto tu sedi, on joj je otkrio svoj razlog zbog koga je Džindžer zanemela. Kako joj je ispričao Viktor, imao je samo tri godine kad ga je majka ostavila. Poslednji put video ju je upravo na tom mestu. Sad stalno dolazi i sedi tu u nadi da će je ponovo sresti.
Džindžer nije mogla da ostane ravnodušna na njegovu priču, pa je odlučila je da pomogne Viktoru. Zaposlila ga je u restoranu koji je vodila zajedno sa suprugom i pomogla mu je da ide na terapiju kako bi se lečio.
- Ona je došla i spasla me. Pomogla mi je, to je ljudska milost - kazao je Viktor u intervju za lokalne medije.
Za njegovu životnu priču ubrzo su saznali i drugi mediji, pa su Amerikanci iz svih krajeva zemlje počeli da mu se javljaju sa željom da ga podrže i da mu pomognu.
U jednom trenutku Džindžer je primetila da Viktor ne vidi dobro, pa ga je odvela kod svog oftalmologa od koga je dobio naočare za vid. I ne samo to. Ona je uspela preko društvenih mreža da pronađe najpre njegovog ujaka, a potom i Viktorovu majku koja se srela sa sinom gotovo tri decenije otkad ga je ostavila kao dečaka.
Iako je susret sa majkom bilo ispunjenje njegove najveće želje, Viktor nije zaboravio Džindžer. Postali su najbolji prijatelji, piše sajt Maj modern met (Mymodernmet).
Komentari (0)