Pitanje koliko dugo ljudsko telo teoretski može da preživi jedno je od najvažnijih pitanja za nauku.
Iako uravnotežena ishrana, nekonzumiranje cigareta i uživanje u aktivnom načinu života mogu potencijalno da produže životni vek, smrt na kraju ipak pokuca na sva vrata. Međutim, zahvaljujući napretku medicine i privrednom rastu, životni vek modernog čoveka mnogo je duži od životnog veka naših predaka, piše LADbible.
Kancelarija za nacionalnu statistiku tvrdi da je očekivani životni vek u Britaniji od 2020. do 2022. bio 78,6 godina za muškarce i 82,6 godina za žene. To nadmašuje SAD, gde životni vek za muškarce iznosi oko 74,8 godina, odnosno 80,2 godine za žene. Ipak, samo zato što postoji prosek ne znači da nema anomalija, pa je tako Francuskinja Žana Kalman bila u dubokoj starosti od 122 godine kada je umrla 1997. godine, što je čini superstogodišnjakom, odnosno osobom koja ima 110 ili više godina.
Dok većina ljudi tome nije ni blizu, pitanje koliko dugo ljudsko telo teoretski može da preživi jedno je od najvažnijih pitanja za nauku.
Tako su 2022. godine istraživači iz singapurske biotehnološke kompanije iz američkog grada Bafalo proučavali ljudsku otpornost i sposobnost tela da se oporavi od oštećenja. Pomoću veštačke inteligencije pregledali su medicinske podatke na stotine hiljada dobrovoljaca da bi procenili ljudski maksimalni životni vek.
Uzimajući u obzir faktore dobi, bolesti i stila života, otkrili su da se negde između 120. i 150. godine izgubila sposobnost ljudskog tela da se potpuno oporavi, što znači da osoba više od toga ne može da preživi. Druge studije o starenju sugerišu da će rekord za najstariju osobu na svetu verovatno biti ponovo oboren do 2100. godine, ali neće svi preživeti duboku starost kao Francuskinja Žana.
U međuvremenu se testiraju lekovi koji bi mogli da pokušaju da uspore proces starenja tela i teoretski omoguće da neko živi do 200 godina, ali ideja da ćemo svi doživeti 200 je daleko. Ipak, ako biste uspeli da doživite 150 godina, to bi moglo da se smatra prilično dobrom životnom dobi, a možda bi se do tada izumeo način da ljudi zapravo žive večno, možda kao roboti.
Metuzalem je ziveo 900 i kusur godina a mi pricamo o 80 godina i produzetku zivota. Zivot se skracuje jer se nam se gresi umnozavaju.